Istraživanje se zasniva na prethodnim studijama koje pronalaze vezu između nivoa testosterona i atrijalne fibrilacije. Nedavno kliničko ispitivanje pod nazivom Terapija zamene testosterona za procenu dugotrajnih vaskularnih događaja i efikasnog odgovora kod hipogonadalnih muškaraca (TRAVERSE) pokazalo je da muškarci sa faktorima rizika od kardiovaskularnih bolesti koji uzimaju terapiju zamene testosteronom, ili TRT, mogu imati veći rizik od atrijalne fibrilacije.
Međutim, nova otkrića, objavljena u časopisu The Lancet, sugerišu da muškarci sa prirodno višim nivoima testosterona i bez faktora rizika od srčanih oboljenja takođe mogu imati povećan rizik od atrijalne fibrilacije.
- Naši rezultati pokazuju da čak i kod zdravih muškaraca starijih od 70 godina bez prethodne istorije kardiovaskularnih bolesti, uključujući atrijalnu fibrilaciju, rizik između viših koncentracija testosterona i atrijalne fibrilacije je i dalje prisutan - rekla je za magazin Health Kami Tran, glavni autor studije i istraživač na Univerzitetu Monash u Australiji.
Iako studija ne dokazuje uzročnost, Tran je rekao da sugeriše da atrijalna fibrilacija „može biti štetna posledica“ viših koncentracija testosterona.
- Kliničari bi trebalo da budu svesni ovog rizika kada procenjuju koncentracije testosterona kod starijih muškaraca - istakla je ona.
Veza između atrijalne fibrilacije i testosterona
Tranov tim je želeo da ispita rizik od atrijalne fibrilacije kod zdravih starijih muškaraca koji ne uzimaju testosteron.
Da bi istražili ovaj odnos, istraživači su prikupili podatke o 4.570 muškaraca uključenih u kliničko, dugotrajno ispitivanje efekata aspirina na zdravlje kod starijih osoba.
Učesnici, koji su imali 70 ili više godina, nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti, raka prostate, bolesti štitne žlezde, demencije ili drugih bolesti opasnih po život.
Muškarci su dali uzorke krvi i urina na početku studije, a istraživači su ih pratili svakih šest meseci u proseku tri do pet godina. Za to vreme, 286 muškaraca razvilo je atrijalnu fibrilaciju.
Kontrolišući starost, pušački status i indeks telesne mase, naučnici su otkrili da muškarci koji su razvili atrijalnu fibrilaciju imaju viši početni prosečni nivo testosterona od onih koji nisu – 17 nanomola po litru (nmol/L) naspram 15,7 nmol/L. Muškarci sa najvišim nivoima testosterona imali su veći rizik od atrijalne fibrilacije u poređenju sa onima sa koncentracijom testosterona u sredini opsega.
- Naši rezultati pokazuju da je rizik između testosterona i atrijalne fibrilacije prisutan u najviših 40 odsto koncentracija testosterona. Dakle, možete videti da nije neuobičajeno da spadate u ovu 'rizičnu' grupu - rekla je Tran.
Odnos između rizika od testosterona i atrijalne fibrilacije bio je nelinearan, što znači da su muškarci čiji je nivo testosterona pao ispod normalnog takođe imali veće šanse za razvoj atrijalne fibrilacije.
- Nelinearni odnos sugeriše da bi se rizik od atrijalne fibrilacije mogao smanjiti zadržavanjem koncentracije testosterona unutar srednjeg opsega kliničke normale - objasnila je Tran.
Šta je atrijalna fibrilacija?
Atrijalna fibrilacija je najčešći oblik nepravilnog otkucaja srca ili aritmije. Oko 7 odsto ljudi sa atrijalnom fibrilacijom je starosti između 65 i 85 godina, a stopa je približno jednaka za muškarce i žene. Procenjuje se da će 12,1 miliona ljudi imati atrijalnu fibrilaciju u Sjedinjenim Državama do 2030. godine, prma naovdima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ljudi sa atrijalnom fibrilacijom imaju gornje i donje komore srca koje se ne koordiniraju pravilno, zbog čega srce kuca abnormalno - presporo, prebrzo ili nepravilno. Neki ljudi nemaju simptome, dok drugi mogu da osećaju treperenje u grudima, vrtoglavicu, kratak dah ili bol u grudima.
Ovaj problem uzrokuje otprilike jedan od sedam moždanih udara, koji imaju tendenciju da budu teži kada ih uzrokuje atrijalna fibrilacija.
Ograničenja studije
Studija ima nekoliko ograničenja.
- Prikupljanje uzoraka nije obavljeno u redovno doba dana - rekla je Tran, uprkos tome što su cirkadijalni ritmovi poznati faktori koji utiču na koncentraciju testosterona.
Pored toga, drugi polni hormoni kao što su estradiol, slobodni testosteron, dihidrotestosteron (DHT) i globulin koji vezuje polne hormone (SHGB) nisu mereni, po Tranu, „ograničavajući našu sposobnost da razmotrimo moguće mehanizme“ iza potencijalnog uticaja testosterona na rizik od atrijalnu fibrilaciju.
Do sada, istraživanja nisu otkrila tačno zašto bi testosteron mogao biti povezan sa zdravljem srca pa je potrebno dalje ispitiavnje.
Prenela: O.M.
(Izvor: Healtn.com/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
