Kod osteoporoze genetika je bitan faktor rizika, ali i način života utiče na zdravlje naših kostiju. Gošća Jutarnjeg programa RTS-a, dr Marina Nikolić Đurović, endokrinolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, navodi da po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, osteoporoza predstavlja sistemsko metaboličko oboljenje skeleta, kod koga zbog poremećaja u mikroarhitekturi kostiju dolazi do povećanog rizika od nastanka patoloških fraktura, odnosno konačna posledica osteoporoze je fraktura kostiju.
- Važno je da znamo da je ona "nema" bolest jer su simptomi izuzetno blagi ako i postoje, tako da vrlo često se kod osoba kao prva manifestacija problema sa koštanim sistemom, a to je osteoporoza, javi ta čuvena fraktura, ističe doktorka.
Što je osoba starija, to je i rizik od nastanka patoloških fraktura veći, jer se sa starenjem i mineralna koštana gustina značajno smanjuje, dodaje gošća Jutarnjeg programa.
Promene koje se javljaju na kostima šake je osteoartritis, što su degenerativne bolesti koštanog zglobnog sistema i one se potpuno razlikuju od osteoporoze, napominje doktorka. Za lečenje koštanog zglobnog sistema su zaduženi reumatolozi, a kada govorimo o osteoporozi, između ostalog, pored reumatologa, veoma su važni i endokrinolozi.
„Najčešći razlog osteoporoze je tzv. postmenopauzalna osteoporoza, jer se sa gubitkom estrogena značajno smanjuje mineralna koštana gustina, i zbog toga je rizik od nastanka osteoporoze kod žene u menopauzi, naročito ako imaju još neki od faktora rizika, mnogo veći“, napominje dr Nikolić Đurović.
Kada je u pitanju osteoporoza, govori se o nepromenljivim faktorima rizika, a to su pre svega genetska predispozicija, ženski pol i rasa, i promenljivi faktori rizika na koje sami možemo da utičemo. U promenljive faktore rizika spadaju pušenje, alkohol, fizička aktivnost i telesna težina. Niska telesna težina, ali i gojaznost utiču na povećan rizik od nastanka promena na kostima.
Faktori rizika i prevencija
Zna se da su svaka druga žena i svaki peti muškarac posle 65. godine života bolovali od osteoporoze.
„Takođe je jako važno da se još u adolescentskom periodu unosi dovoljna količina kalcijuma. Preporučuje se najbolje putem ishrane oko 700 do 1.200 miligrama dnevno. I ono što je izuzetno važno, suplementacija vitaminom De-tri“, naglašava doktorka.
Vitamin De-tri je važan jer pomaže resorpciju kalcijuma, a kod žena u postmenopauzi obavezan je i dodatak vitamina K2, koji kalcijum iz digestivnog trakta resorbovan uz pomoć vitamina De-tri, dovodi u samu kost i omogućava održavanje adekvatnog matriksa samog koštanog sistema, objašnjava endokrinološkinja.
„Mi preporučujemo uzimanje vitamina De-tri tokom cele godine. Važno je da se ti nivoi De-vitamina u cirkulaciji drže stalno u granicama optimalnih, jer vitamin De-tri ima izuzetno povoljna svojstva, ne samo na koštani sistem, već i na veliki broj drugih sistema u organizmu, što se pokazalo izuzetno važnim i tokom pandemije koronavirusa“, napominje dr Marina Nikolić Đurović.
Endokrinološka oboljenja i postmenupauzalna osteoporoza
Kada se radi o postmenopauzalnoj osteoporozi, endokrinolozi najpre moraju da isključe sekundarne razloge za osteoporozu, na prvo mesto neka endokrinološka oboljenja, kao što su oboljenja štitaste, paraštitaste žlezde, hipogonadizam, šećerna bolest, hiperkortizolemija i ono što je takođe jako važno neka hematološka oboljenja, oboljenja digestivnog trakta i vrlo je važno napomenuti da kod svih osoba koje dobijaju terapiju kortikosteroidima kao hroničnu terapiju, a to znamo kod nekih reumatoloških, sistemskih bolesti vezivnog tkiva, neophodno je proceniti da li postoji rizik od nastanka osteopenije i osteoporoze, naglašava dr Marina Nikolić Đurović.
Lečenje osteoporoze
Svetska zdravstvena organizacija je prepoznala važnost osteoporoze, jer se pretpostavlja da će u svetu do 2035. godine biti oko šest miliona obolelih od ove hronične bolesti.
„Naš zadatak je da posavetujemo osobe koje imaju rizik od nastanka osteoporoze, a tu je na prvom mestu genetska predispozicija. Znači, ako majka, tetka, sestra, baba imaju osteoporozu, obavezno je sa ulaskom u menopauzu takve žene da urade merenje koštane gustine. Kod svih ostalih osoba koje nemaju genetsku predispoziciju, to merenje koštane gustine može se uraditi posle 65. za žene i 70. godine za muškarce“, naglašava ona.
Ukoliko se dijagnostikuje osteoporoza, potrebno je uvesti takozvanu antiosteoporotičnu terapiju, koja opet svoju maksimalnu efikasnost obezbeđuje ako se i nivo vitamina De-tri održava u granicama normale.
„Imamo dve vrste antiosteoporotične terapije i zaista treba da budemo srećni što se u našoj zemlji pacijenti leče na najsavremeniji mogući način. Jedna vrsta antiosteoporotične terapije je biološka terapija koja je izuzetno efikasna. Daje se jednom u šest meseci injekcija pod kožu i zaista ima izuzetno važnu ulogu u lečenju osteoporoze“, dodaje doktorka Marina Nikolić Đurović.
Izvor: RTS/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
