Ono što je izvesna prepreka odazivu velikog broja žena na ove preglede jeste i zakonska gornja granica za obavezne mamografske skrininge koja je kod nas do 69. godine dok je u Evropi ta granica do 74 godine.
Uloga organizovanog skrininga je da se na populacionom nivou dosegne smanjenje smrtnosti od raka dojke pa iz tog razlora, ova granica treba da se pomeri, istakla je Domina Spasić, predsednica Udruženja pacijenata obolelih i lečenih od raka dojke „Budimo zajedno“.
- Svi noviteti koje su imamo na polju dijagnostike i lečenja raka, inovativni lekovi, novi mamogrfi, sve je to veliki podstrek da žene mogu da lakše prolaze kroz lečenje i to je velika nada za sve pacijentkinje koje imaju dijagnozu raka dojke. Što se tiče same dijagnostike, tu i dalje ima dosta problema u smislu da je veliki broj obolelih, da se na neke dijagnostičke procedure čeka, pa žene izgube snagu, strpljenje i nadu da će uspeti da se izleče. Dostupnost mamografije jeste velika ali bih navela jednu primedbu kada je starosna granica za skrining u pitanju. Poznato je da naše žene nisu još uvek dovoljno edukovane, nisu dovoljno spremne da obave preventivne preglede i odu na skrining, pa smatram da ta granica od 69 godina ne bi trebalo da postoji. To govorim iz iskustva u radu sa ženama jer nam u Udruženje dolazi dosta njih koje imaju preko 69 godina, a imaju rak dojke - ističe Domina Spasić.
Međutim, i na ovom polju očekuju se poboljšanja tokom naredne godine.
- I Srbija će verovatno toko 2025. Godine morati da podigne starosnu granicu za žene koje će aktivno biti pozivane na mamografske preglede u smislu nacionalnog skrininga. Mi propagiramo uvek da svaka žena posle 40. Jednom u dve godine da uradi mamogafiju I to može da traži od svog izabranog lekara ili od svog ginekologa koji je dužan da je pošalje na pregled - rekao je prof. dr Vicko Ferenc, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
U ranijoj izavi za Zdravlje Kurir, doc. dr Ana Cvetanović, onkolog u Univerzitetskom kliničkom centru Niš, rekla je da žene koje idu na mamografiju ne moraju da brinu zbog količine zračenja jer je ona minimalna.
- Već od 25-te godine treba krenuti sa samopregledima i sa jednim ultrazvučnim pregledom godišnje, a od 45-te godine sa mamografijom na svake dve godine. Važno je napomenuti da se kroz pregled mamografom izlažete manjem zračenju nego tokom jednog leta avionom, pa nema razloga za brigu. Ukoliko se na dojci uočen neke promene, radi se biopsija, pa ako ti rezultati nisu dobri, pacijent se šalje na magnetnu rezonancu - zaključuje dr Cvetanović.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
