Polno prenosive bolesti u porastu kod starijih osoba: Razlog je i menopauza

Dijagnoze polno prenosivih infekcija, sve su češće kod starijih osoba. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti izveštavaju da se broj ljudi starijih od 65 godina sa dijagnozom hlamidije, gonoreje ili sifilisa u SAD povećao oko tri, pet i sedam puta – od 2010. do 2023. godine.

- U svom naučnom radu kao stručnjak za zarazne bolesti, ispitujem uglavnom neistražene biološke razloge – zašto su žene u postmenopauzi povećane podložnosti polno prenosivim infekcijama. Moje nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da je menopauza povezana sa gubitkom zaštitne barijere genitalnog trakta, suštinske odbrane od mikrobnih patogena koji izazivaju polne bolesti - rekao je Tomas L. Čerpes, profesor na Državnom univerzitetu u Ohaju.

Menopauza, prirodni deo starenja

Menopauza je faza u životu žene u kojoj nema menstruacije tokom 12 uzastopnih meseci. U SAD menopauza počinje u proseku između 45. i 55. godine. Procenjuje se da će do 2030. godine 1,2 milijarde žena širom sveta biti u menopauzi ili postmenopauzi.

Menopauza je rezultat gubitka proizvodnje estrogena iz jajnika, što može da poveća vaginalnu suvoću i smanji elastičnost vaginalnog tkiva.

Otprilike polovina žena u postmenopauzi iskusi GSM.

- Pored ovih negativnih efekata na zdravlje vagine, istraživanja kojima sam se bavio u laboratoriji je otkrilo da menopauza takođe ugrožava strukturni integritet tkiva koje oblaže vaginu - objasnio je profesor Čerpes.

Površina vagine se sastoji od više slojeva epitelnih ćelija koje zajedno drže brojni molekuli uključujući proteine desmoglein-1, ili DSG1, i desmocollin-1, ili DSC1. Ovi proteini jačaju sluznicu vagine i ograničavaju pristup patogena dubljem tkivu, smanjujući rizik od infekcije.

- Da bismo istražili kako menopauza utiče na vaginalnu sluznicu, uporedili smo nivoe DSG1 i DSC1 u vaginalnom tkivu kod žena u postmenopauzi i pre menopauzi. Pronašli smo značajno niže nivoe DSG1 i DSC1 kod žena u postmenopauzi - dodaje profesor.

- Zatim smo hirurški uklonili jajnike miševa da bismo modelirali gubitak proizvodnje estrogena u jajnicima kod žena u postmenopauzi. Takođe smo otkrili značajno manje DSG1 i DSC1 proteina u vaginalnom tkivu kod miševa bez jajnika u poređenju sa miševima sa netaknutim jajnicima - nastavlja profesor.

Miševi bez jajnika su takođe imali veću osetljivost na infekciju virusom herpes simpleksa tipa 2 ili HSV-2 i bili su manje sposobni da se oslobode infekcije hlamidijom iz donjeg genitalnog trakta. S druge strane, primena estrogenske kreme na miševe bez jajnika vratila je integritet njihove vaginalne strukture i u potpunosti zaštitila ove miševe od infekcije HSV-2.

Previše važno da bi se ignorisalo

Potpuno razumevanje bihejvioralnih i bioloških faktora rizika koji doprinose osetljivosti na seksualno prenosive infekcije može da pomogne kliničarima i zaposlenima u javnom zdravlju da se izbore sa zapanjujućim porastom ovih infekcija među starijim osobama.

U međuvremenu, zdravstveni radnici mogu da pomognu u smanjenju rizika od polnih infekcija među starijim osobama tako što će ih redovno savetovati o bezbednim seksualnim odnosima i nuditi rutinski skrining, odnosno redovne kompletne preventivne preglede.

Članak je objavljen u časopisu The Conversation.

Pripremila: N.L.

Izvor: Rts.rs/Zdravlje.kurir.rs