Kako prepoznati upalu jajovoda i sprečiti neplodnost? Podmukli problem koji pogađa svaku desetu ženu
Rano prepoznavanje simptoma i blagovremeno lečenje su ključni za očuvanje reproduktivnog zdravlja i sprečavanje neplodnosti.
Salpingitis, medicinski poznat kao upala jajovoda, je podmukla infekcija koja pogađa ključne reproduktivne traktove. Ovo stanje, koje je specifičan oblik karlične inflamatorne bolesti (PID), pogađa čak jednu od deset žena, ali mnoge nisu svesne toga.
Problem je što upala jajovoda često ne izaziva nikakve simptome, zbog čega se dijagnoza često postavlja tek kada žena potraži pomoć zbog neplodnosti ili upornog hroničnog bola u karlici. Zbog svoje tihe prirode, ova bolest predstavlja ozbiljnu pretnju po reproduktivno zdravlje.
Jaki bol u donjem delu stomaka
Iako simptomi mogu biti blagi ili odsutni, kada se pojave, to je najčešće nakon menstrualnog ciklusa.
Drugi uobičajeni simptomi uključuju:
- neobičan vaginalni iscedak koji je žute ili zelene boje i ima neprijatan miris
- groznicu sa jezom
- mučninu
- povraćanje
- bolno i često mokrenje.
Neke žene takođe primećuju mrlje između menstruacija ili bol u donjem delu leđa.
Glavni uzrok upale jajovoda je bakterijska infekcija, a u čak devedeset procenata slučajeva odgovorne su polno prenosive infekcije (SPI), prvenstveno hlamidija i gonoreja. Ove bakterije ulaze u telo tokom nezaštićenog seksa i šire se naviše iz vagine, utičući na matericu i na kraju jajovode.
Faktori rizika
Rizik se značajno povećava sa brojem seksualnih partnera i nedostatkom upotrebe zaštite kao što su kondomi. Pored polno prenosive infekcije, upalu mogu izazvati i druge bakterije kao što su streptokoke, stafilokoke ili ešerihija koli. Ređe, infekcija se može javiti nakon medicinskih procedura kao što su umetanje spirale, porođaj ili abortus.
Najveća opasnost nelečene upale jajovida leži u dugoročnim i trajnim posledicama. Upalni proces stvara ožiljno tkivo i priraslice unutar jajovoda, što dovodi do njihovog sužavanja ili potpunog začepljenja. Ovo direktno ugrožava plodnost jer spermatozoidi ne mogu da dođu do jajne ćelije ili oplođena jajna ćelija ne može da dođe do materice.
Procenjuje se da oko dvadeset procenata žena koje pate od ove bolesti postaju neplodne. Još jedna izuzetno ozbiljna komplikacija je vanmaterična trudnoća, stanje opasno po život u kojem se oplođena jajna ćelija implantira u jajovod.
Dugoročna posledica može biti i hronični bol u karlici, što značajno narušava kvalitet života.
Dijagnoza i oporavak zavise od brzine reakcije
Dijagnoza počinje razgovorom o simptomima i ginekološkim pregledom, tokom kojeg se proverava osetljivost karlice na bol. Da bi se potvrdila sumnja i identifikovao uzročnik, rade se laboratorijske analize krvi i uzimaju se brisevi grlića materice radi testiranja na polno prenosive infekcije.
Ultrazvučni pregled pomaže u vizuelizaciji jajovoda i jajnika i može otkriti znake upale, nakupljanja tečnosti ili formiranja takozvanih apscesa. U najtežim i nejasnim slučajevima, lekar može preporučiti laparoskopiju, minimalno invazivnu proceduru koja omogućava direktan pogled na reproduktivne organe.
Lečenje
Lečenje se zasniva na upotrebi antibiotika kako bi se eliminisala infekcija i sprečile komplikacije. Terapija obično traje četrnaest dana i ključno je uzimati propisanu dozu do kraja, čak i ako se simptomi ranije povuku, jer to sprečava povratak bolesti.
Simptomi se obično povlače u roku od nekoliko dana od početka terapije. Ako je uzrok polno prenosiva infekcija, potrebno je lečiti i partnera kako bi se izbegla ponovna infekcija. Kod teških oblika upale sa visokom temperaturom ili apscesom, neophodno je bolničko lečenje i intravenska primena antibiotika.
Oporavak zahteva mirovanje i apstinenciju od seksualnih odnosa dok se infekcija potpuno ne izleči, a najbolja prevencija je odgovorno seksualno ponašanje.
Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs
Upala jajnika nekada ne daje simptome: Infekcija može trajati godinama i dovesti do steriliteta
