Ciste na jetri uglavnom su urođene i slučajno se otkrivaju, koliko su opasne?
Ciste na jetri su abnormalne kesice ispunjene tečnošću. Uglavnom su urođene i prisutne kod oko 5 odsto populacije. Jednostavne ciste na jetri nisu praćene nikakvim tegobama, bezbolne su i uglavnom se slučajno otkriju ultrazvukom ili kompjuterizovanom tomografijom (CT skenerom). Uglavnom su benigne, bezazlene prirode i ne izazivaju nikakve zdravstvene probleme.
Uglavnom ne izaivaju tegobe
Ciste na jetri mogu da budu urođene ili da se razviju kasnije tokom života. Rastu sporo i najčešće se otkrivaju tek u odraslom dobu. U većini slučajeva su male promene koje ne izazivaju simptome. U ređim slučajevima mogu da budu većih dimenzija i tada su moguće tegobe u vidu nadutosti, mučnine i bola u gornjem desnom delu stomaka.
Lekari ipak naglašavaju da u većini slučajeva ciste ne izazivaju nikakve tegobe.
Kako se leče ciste na jetri?
Većina cisti na jetri ne zahteva lečenje. Ako nema simptoma, jednostavne ciste ne zahtevaju dalje kontrole snimanjem. Ako postoje simptomi, potrebno je razmotriti i druge moguće uzroke, kao što su kamen u žuči, gastroezofagealni refluks, poremećaji pražnjenja želuca ili čir na želucu.
Ukoliko su ciste na jetri većih dimenzija i izazivaju simptome, mogući način lečenja je drenaža i ubrizgavanje sklerozirajućeg sredstva kako bi se smanjila mogućnost ponovnog nastanka. U slučaju da se posumnja da cista može da postane maligna (mucinozna cistična neoplazma povezana sa karcinomom), biće potrebna hirurška intervencija.
Pošto je većina cisti na jetri urođena, ne postoji način da se spreči njihov razvoj. Ciste na jetri su uglavnom benigne (nekancerogene) i ne izazivaju nikakve zdravstvene probleme. Lekar može preporučiti povremeno praćenje CT skenerom ili ultrazvukom kako bi se proverilo da li ima promena.
Koje su veličine jednostavne (benigne) ciste jetre?
* male: 5–20 mm (0,5–2 cm) – ovo je najčešći nalaz, obično bez ikakvog značaja
* srednje: 2–5 cm – i dalje najčešće bezopasne, obično se samo prate
* velike: preko 5 cm – ređe, mogu da počnu da prave simptome (pritisak, nelagodnost)
* vrlo velike: 10+ cm – veoma retki slučajevi, tada se ponekad razmatra lečenje ako smetaju
U medicinskoj praksi, tipična slučajno otkrivena benigna cista jetre je često 1 do 3 cm.
Stručnjaci navode da sama veličina ciste na jetri nije pokazatelj opasnosti. Mnogo je bitniji izgled na ultrazvuku ili CT-u (da li je jednostavna, sa tankim zidom i bez pregrada), jer i veća jednostavna cista često nije opasna.
Život sa cistama na jetri
Osim povremenih kontrolnih snimanja, nije potrebna posebna pažnja. Za opšte zdravlje jetre stručnjaci savetuju zdravu i uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i oprez pri korišćenju lekova i suplemenata koji mogu da oštete jetru. Takođe se preporučuje vakcinacija protiv hepatitisa A i B.
Ciste na jetri su u najvećem broju slučajeva benigne (dobroćudne) i nisu opasne. Najčešće su to jednostavne ciste jetre i one uglavnom ne zahtevaju lečenje, već samo povremene kontrole.
Šta je policistična bolest jetre?
Policistična bolest jetre (PLD) podrazumeva razvoj više cisti u jetri. Ove ciste mogu da izazovu bol, ali obično ne utiču na funkciju jetre. Ako PLD remeti rad jetre ili izaziva jake bolove, možda će biti potrebna operacija. U ovoj situaciji policistična bolest jetre može da se ponovo javi i posle operacije.
Osobe sa PLD-om rađaju se sa ovom bolešću, ali velike ciste obično nastaju tek u odraslom dobu. Policistična bolest jetre je genetska, pa kada se otkrije kod jednog člana porodice, savetuje se testiranje i ostalih srodnika.
Izvor: https://liverfoundation.org/ Zdravlje, Kurir
