Gastritis u proleće: Zbog ovih razloga simptomi postaju jači
Proleće mnogim ljudima donosi više energije, duže dane i više vremena provedenog napolju, ali za ljude sa osetljivim stomakom, ovaj period često znači povratak neprijatnih simptoma poput peckanja u stomaku, nadimanja, mučnine i gorušice.
Lekari već godinama primećuju da se gastritis i refluks češće pogoršavaju u proleće i jesen, a nova istraživanja pokazuju da ova veza možda nije samo slučajnost.
Promene temperature, vazdušnog pritiska i ritma života predstavljaju određeni oblik stresa za organizam. Tokom prelaznih godišnjih doba, telo se prilagođava novim uslovima, a kod nekih ljudi to dovodi do povećanog lučenja želudačne kiseline. Upravo višak kiseline dodatno iritira osetljivu sluzokožu želuca, zbog čega se simptomi gastritisa često intenziviraju u proleće.
Gastritis je upala sluzokože želuca koja može biti akutna ili hronična. Akutni oblik obično nastaje iznenada i sa izraženijim simptomima, dok hronični gastritis može trajati mesecima ili godinama, sa periodima olakšanja i recidiva. Ljudi se najčešće žale na bol i peckanje u gornjem delu stomaka, osećaj težine nakon jela, nadimanje, podrigivanje, mučninu, refluks i gorušicu.
Kod nekih se simptomi pogoršavaju kada preskaču obroke, dok su kod drugih krivac obilni i masni obroci.
Stručnjaci upozoravaju da se gastritis često javlja sa takozvanom neulcernom dispepsijom, ili „lošom probavom“, koju karakteriše osećaj punoće, pritiska i nelagodnosti tokom obroka. Pored toga, često se javljaju nadimanje, povećano stvaranje gasova i osećaj težine koji može trajati satima nakon jela.
Bakterije i stres pogoršavaju situaciju
Iako se nekada smatralo da je gastritis uglavnom uzrokovan stresom i lošom ishranom, sada je poznato da bakterija Helikobakterija igra važnu ulogu. Ona je jedan od glavnih uzroka hroničnog gastritisa i čira na želucu, a povezana je i sa povećanim rizikom od razvoja raka želuca.
Sve više se proučava i želudačni mikrobiom, čiji balans mogu poremetiti stres, ishrana, antibiotici i način života, što doprinosi upalama i problemima sa varenjem. Loše navike poput alkohola, cigareta, previše kafe i gaziranih pića dodatno iritiraju želudac, dok gazirana pića povećavaju nadimanje i bol kod gastritisa.
Stručnjaci upozoravaju i na prekomernu upotrebu lekova poput ibuprofena i ketoprofena, koji mogu oštetiti sluzokožu želuca, pa ih treba koristiti samo kada je neophodno.
Ishrana igra ključnu ulogu
Ishrana igra važnu ulogu u kontroli simptoma. Osobama koje pate od gastritisa savetuje se da jedu manje, češće obroke, bez preskakanja obroka. Hranu treba jesti polako i dobro žvakati kako bi se smanjilo opterećenje želuca.
Sve se više preporučuje lakša ishrana, sa naglaskom na žitaricama, kuvanom povrću i jednostavno pripremljenim obrocima, dok bi unos mesa, posebno masnog i teško svarljivog, trebalo smanjiti. Pržena hrana, jaki začini, alkohol i velike količine kofeina dodatno pogoršavaju simptome kod mnogih.
Mnogi ljudi takođe imaju problema sa veoma hladnom ili veoma toplom hranom, kao i sa velikim količinama sirovog voća i povrća.
Ljudi koji imaju gastritis i refluks mogu imati koristi od preparata koji stvaraju zaštitni sloj između želudačne kiseline i jednjaka, čime se ublažava osećaj pečenja i refluks kiseline. Neki ljudi pronalaze olakšanje i u biljnim preparatima poput čajeva od sleza, komorača, matičnjaka ili mente, ali stručnjaci upozoravaju da se čak ni prirodni preparati ne smeju koristiti nekontrolisano.
Medicinsku pomoć svakako treba potražiti ako osetite jake bolove, često povraćanje, crnu stolicu, tragove krvi ili jaku slabost i umor.
Iako se gastritis često doživljava kao „uobičajeni prolećni problem“, to je stanje koje ne treba ignorisati jer dugotrajna upala želuca može dovesti do ozbiljnijih komplikacija.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs
