Omega-3 i raspoloženje: Mogu li ove masne kiseline da utiču na to kako se osećamo?
Omega-3 masne kiseline, zdrave masti koje telo ne može samo da proizvede, poznate su po svojim blagodetima za srce i mozak, ali se sve više reklamiraju i kao pojačivači raspoloženja.
Neki dokazi ukazuju na to da mogu ublažiti simptome depresije, ali lekari upozoravaju da je njihova efikasnost ograničena na specifične okolnosti.
Istraživanja sugerišu da dijetetiski suplementi sa omega-3 kiselinama mogu poboljšati raspoloženje kod ljudi sa velikim depresivnim poremećajem, dok postoji manje dokaza o njihovom širem uticaju na mentalno zdravlje.
Šta kažu istraživanja?
Lekari ističu da omega-3 masne kiseline mogu poboljšati raspoloženje, ali samo u određenim uslovima.
- Na primer, postoji malo čvrstih dokaza koji podržavaju ideju da omega-3 masne kiseline mogu pomoći kod anksioznosti, maničnih simptoma, blažih oblika depresije ili opšteg stresa - rekla je Aleta Storh, dijetetičarka i terapeutkinja.
S druge strane, kada je u pitanju veliki depresivni poremećaj, dokazi o blagotvornim efektima omega-3 su jači. Opservaciona studija iz 2023. godine otkrila je da su ljudi sa blagom do umerenom depresijom koji su uzimali omega-3 u kombinaciji sa tri različite vrste antidepresiva tokom dve godine doživeli značajno smanjenje simptoma.
Slično tome, pregled 35 studija iz 2021. godine zaključio je da omega-3 masne kiseline, u poređenju sa placebom, mogu pružiti male do umerene koristi za depresiju.
Dokazi ukazuju da eikozapentaenska kiselina, ili EPA, jedna vrsta omega-3, može biti korisnija od dokozaheksaenske kiseline, ili DHA, prema rečima dr Pata F. Basa III, lekara opšte prakse.
On navodi meta-analizu iz 2019. godine koja je pronašla najveće poboljšanje kod ljudi sa depresijom koji su uzimali suplemente sa sadržajem EPA od 60 procenata ili više. Međutim, Bas napominje da je ukupna sigurnost dokaza niska.
Kako omega-3 masne kiseline utiču na mozak?
Postoji nekoliko mehanizama kojima omega-3 masne kiseline utiču na mozak, što bi moglo da objasni njihov potencijal da ublaže simptome depresije. One mogu smanjiti upalu u mozgu i u celom telu, a viši nivoi upale su povezani sa depresijom, objasnio je Storh.
Ove masti takođe pomažu u regulisanju hemikalija odgovornih za dobro raspoloženje, kao što su serotonin, dopamin i noradrenalin.
- Pored toga, utiču na aktivnost neurotrofičnog faktora izvedenog iz mozga, proteina koji podstiče rast neurona - objasnila je Lina Begdače, vanredna profesorka zdravstvenih studija na Univerzitetu Binghemton.
Omega-3 masne kiseline takođe mogu uticati na strukturu samog mozga.
- One povećavaju fleksibilnost membrana unutar neurona - rekao je Storh, što omogućava hemikalijama koje regulišu raspoloženje da se lakše kreću kroz mozak.
Šta treba da znate pre nego što uzmete suplemente?
Ako se samo povremeno osećate loše raspoloženo, dodavanje omega-3 masnih kiselina u vašu rutinu možda se ne isplati.
- Trenutno, dokazi ne podržavaju upotrebu omega-3 masnih kiselina kao tretmana za ljude sa povremenim ili blagim simptomima depresije ili anksioznosti - rekao je Storh.
Međutim, za ljude sa težom depresijom, posebno ako imaju malo ili nimalo unosa hrane bogate ovim mastima, suplementi mogu biti korisni.
- Lekari, međutim, upozoravaju da omega-3 masne kiseline ne treba smatrati jedinim lekom za depresiju. Poboljšanja su generalno umerena i postepena i najefikasnija su kada se kombinuju sa dokazanim terapijama - rekao je Begdače.
Preporučuje se konsultacija sa lekarom pre nego što počnete da uzimate bilo kakve dijetetske suplemente.
Iako su omega-3 masne kiseline generalno bezbedne, dr Bas navodi da veće doze mogu produžiti vreme krvarenja i predstavljati rizik za ljude koji uzimaju lekove za razređivanje krvi ili antitrombocitne lekove.
Izvor: Index.hr/Zdravlje.Kurir.rs
