Biološka i stvarana starost ne moraju da se poklapaju: Nauka potvrdila da su godine samo broj

Moguće je da imamo 40, 50 ili 60 godina, a da naše realno zdravstveno stanje i fizička spremnost odgovaraju znatno mlađoj osobi. Nauka potvrđuje da su godine zaista samo broj. Zato je bitno da razumemo razliku između stvarne i biološke starosti. Hronološka starost jednostavno pokazuje naše godine u odnosu na datum rođenja, dok biološka starost govori koliko je naše telo zaista zdravo.

Zbog toga dve osobe istog godišta mogu imati potpuno različito zdravstveno stanje.

Šta je biološka starost?

Biološka starost pokazuje koliko je telo staro na osnovu fizičkog zdravlja, rada organa i funkcije ćelija. Ona meri brzinu kojom organizam stari iznutra.

Na biološko starenje utiču brojni faktori, kao što su ishrana, kvalitet sna, fizička aktivnost, nivo stresa, pušenje, alkohol, hronične bolesti, genetika i uticaji iz okruženja. Niža biološka starost dobar je znak jer pokazuje da telo funkcioniše bolje nego što bi se očekivalo za određeni broj godina. Zato je moguće da neko i u poznim godinama bude znatno vitalniji nego što bi se očekivalo.

Zašto je važna biološka starost?

Razlika između stvarne i biološke starosti može mnogo da otkrije o opštem zdravstvenom stanju. Ukoliko je biološka starost viša od hronološke, moguć je povećan rizik od srčanih bolesti, metabolizam i imunitet mogu biti slabiji, jači je nivo stresa, a povećava se i rizik od dijabetesa i gojaznosti.

S druge strane, niža biološka starost često znači:

bolje zdravlje srca i krvnih sudova
jače mišiće i kosti
bolje mentalno zdravlje
kvalitetniji san i oporavak
manji rizik od bolesti
više energije

 Kako da proverimo broj bioloških godina?

Često zanemarujemo simptome koji mogu ukazivati na ubrzano starenje organizma. Stalan umor, loš kvalitet sna, povećanje telesne težine, problemi sa pamćenjem, česte infekcije i bolesti, bolovi u zglobovima, smanjena izdržljivost, visok nivo stresa, povišen krvni pritisak i problemi sa varenjem neki su od znakova da smo biološki stariji.

Lekari koriste različite metode za procenu biološke starosti organizma. Najčešće procene uključuju analize krvi, na osnovu kojih se procenjuju upalni procesi, nivo holesterola, šećera u krvi, funkcija jetre i hormonski balans.

Kardiovaskularno zdravlje snažno utiče na biološko starenje, a procenjuju se i mišićna masa, fizička spremnost i opšte stanje organizma.

Šta ubrzava biološko starenje?

Prerađena hrana, previše šećera i nezdrave masti mogu povećati nivo upale i ubrzati starenje organizma. Redovno kretanje i održavanje zdravlja mišića, kostiju i srca veoma pomažu, dok sedentaran način života ubrzava biološko starenje.

Dugotrajan stres negativno utiče na hormone, imunitet i zdravlje srca. Loš san doprinosi preranom starenju i može pokrenuti niz zdravstvenih problema. Pušenje oštećuje ćelije i krvne sudove, dok preterana konzumacija alkohola utiče na jetru i mozak.

Loše kontrolisane hronične bolesti, kao što su dijabetes, hipertenzija, gojaznost i bolesti srca, mogu značajno povećati biološku starost.

U mnogim slučajevima pozitivne promene životnih navika mogu poboljšati biološku starost i opšte zdravlje.

Koncept biološke starosti postaje sve važniji u preventivnoj medicini. Lekari danas nastoje da prepoznaju faktore rizika pre nego što se razvije ozbiljna bolest. Redovni pregledi i zdrave navike mogu poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od budućih zdravstvenih komplikacija.

Zdravo starenje moguće je uz pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, kvalitetan san, kontrolu stresa i preventivnu zdravstvenu zaštitu. Male svakodnevne promene mogu usporiti biološko starenje i poboljšati opšte zdravstveno stanje.

Izvor: continentalhospitals.com/ Zdravlje, Kurir

Kratak test otkriva koliko ste zapravo stari: Rezultati su šokirali mnoge!