Nesanica povećava rizik od atrijalne fibrilacije: I srce preskače i lupa, kažu kardiolozi
Sve je više dokaza da nesanica, praćena teškoćama sa uspavljivanjem ili održavanjem sna, doprinosi razvoju brojnih hroničnih zdravstvenih problema, uključujući i bolesti srca. Studija, objavljena 5. maja 2026. godine u časopisu Journal of the American Heart Association, potvrđuje povezanost između nesanice i atrijalne fibrilacije (AF), najčešćeg poremećaja srčanog ritma.
Šta je atrijalna fibrilacija?
Osećaj da srce preskače, ubrzano kuca ili „lupa“ najčešći je znak atrijalne fibrilacije, koja u najtežim slučajevima može da se završi i moždanim udarom. Lekari kažu da je atrijalna fibrilacija (AF) najčešći tip aritmije. Javlja se kada gornje srčane komore (pretkomore) nisu usklađene sa donjim komorama i kucaju haotično. Stanje je praćeno nepravilnim, ubrzanim srčanim radom.
Nesanica i preskakanje srca
Za potrebe studije istraživači su analizirali zdravstvene podatke prikupljene od gotovo 1,8 miliona Japanaca starosti od 49 do 68 godina. Nijedan od učesnika ranije nije imao dijagnostikovanu kardiovaskularnu bolest, niti atrijalnu fibrilaciju. Oko 12 odsto ispitanika patilo je od nesanice. Tokom prosečnog perioda praćenja od oko četiri godine, atrijalna fibrilacija razvila se kod 1,4 odsto osoba koje nisu imale nesanicu i kod nešto više od 2 odsto onih koji su patili od nesanice.
Pošto su uzeli u obzir i druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i opstruktivna apneja u snu, naučnici su utvrdili da osobe koje pate od nesanice imaju 14 odsto veći rizik od razvoja atrijalne fibrilacije. Veza između nesanice i AF bila je najizraženija kod žena i osoba mlađih od 65 godina.
Ima li dokaza da nesanica izaziva AF?
Rezultati ne dokazuju da nesanica direktno izaziva atrijalnu fibrilaciju. Ipak, konstantan nedostatak sna, odnosno spavanje kraće od sedam sati tokom noći, može da aktivira nervni sistem i uvede organizam u stanje poznato kao „bori se ili beži“. Sve to dovodi do ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska i povećanog lučenja hormona stresa, poput kortizola.
Navedene promene mogu da povećaju osetljivost organizma na faktore koji mogu da pokrenu epizodu atrijalne fibrilacije. Kortizol bi takođe mogao direktno da utiče na promene u radu pretkomora srca. Ove promene mogu da poremete normalno sprovođenje električnih impulsa i povećavaju verovatnoću nastanka poremećaja srčanog ritma.
Prema rečima autora studije, rezultati dodatno potvrđuju značaj prepoznavanja nesanice kao faktora rizika za atrijalnu fibrilaciju, posebno zato što ovo stanje može značajno da utiče na kvalitet života.
Izvor: https://www.health.harvard.edu/ zdravlje.kurir.rs
