Kortizol divlja na letnjim vrućinama: Kako da kontrolišemo hormone na + 30
Promena godišnjih doba, jače zahlađenje ili toplotni talas mogu u velikoj meri da deluju na ljudsko telo. Dosta osoba se žali da im kortizol „divlja“ sa svakom promenom vremena. Hormonske promene koje sa sobom donosi svako godišnje doba mogu da utiču na raspoloženje, metabolizam, menstrualni ciklus i kvalitet sna. Leto i zima utiču na ključne hormone poput estrogena, kortizola, hormona štitne žlezde i melatonina.
Leto i sunčeva svetlost: Veza između vitamina D i estrogena
Povećana izloženost sunčevoj svetlosti tokom letnjih meseci značajno podstiče proizvodnju vitamina D. Vitamin D ima važnu ulogu u održavanju zdravog nivoa estrogena i poboljšanju osetljivosti estrogenskih receptora.
Ova kombinacija doprinosi emocionalnoj stabilnosti i urednijim menstrualnim ciklusima. Leto je zato doba godine kada se većina osoba po pravilu oseća bolje i ima više energije. Nasuprot tome, tokom zime smanjena izloženost UV zracima može da dovede do nižeg nivoa vitamina D, pada estrogena, jačih menstrualnih tegoba i povećane razdražljivosti.
Toplotni talas i „hormon stresa“ kortizol
Kortizol se popularno označava kao „hormon stresa“, ali lekari kažu da je ovaj hormon mnogo više od toga. Kortizol nas budi i priprema za radni dan, obično ima najviši nivo u jutarnjim satima, dok kasnije tokom dana i noći nastavlja da opada.
Stručnjaci skreću pažnju da velike letnje vrućine i dehidracija mogu da poremete prirodni ritam kortizola, naruše ciklus spavanja i povećaju umor i nivo stresa. Nasuprot tome, ritam kortizola tokom jeseni i zime obično postaje stabilniji i više se usklađuje sa normalnim cirkadijalnim obrascima.
Funkcija štitne žlezde i metabolizam kroz godišnja doba
Hormoni štitne žlezde odgovorni su za regulaciju metabolizma i telesne temperature. Tokom zime niže temperature podstiču povećanu proizvodnju hormona štitne žlezde kako bi telo sačuvalo toplotu. Zato je moguće da dođe do blagog povećanja apetita i veće potrošnje energije.
Toplije vreme tokom leta može blago da uspori aktivnost štitne žlezde i metabolizam, smanji potrebu za energijom, ali i da utiče na vitalnost ako se potrebe organizma za hranljivim materijama ne prilagode.
Reproduktivni hormoni i sezonski ciklusi
Nova istraživanja ukazuju da sezonske promene mogu suptilno da deluju na nivoe estrogena i progesterona. Na ove promene mogu da utiču izloženost dnevnoj svetlosti i proizvodnja melatonina.
Duži dani tokom leta mogu da promene vreme ovulacije i menstrualnog ciklusa, dok tamniji zimski dani mogu da doprinesu neredovnim ciklusima ili pojačanim predmenstrualnim simptomima, posebno kod žena sa sezonskim afektivnim poremećajem.
Melatonin, raspoloženje i obrasci spavanja
Melatonin, hormon odgovoran za regulaciju sna, reaguje na promene u količini dnevne svetlosti. Tokom leta duži dani smanjuju proizvodnju melatonina, otežavaju uspavljivanje i mogu da utiču na kvalitet sna. Ovaj poremećaj može da deluje na ravnotežu kortizola i insulina, poveća želju za hranom i utiče na promene raspoloženja.
Nasuprot tome, kraći dani tokom zime podstiču proizvodnju melatonina i mogu da doprinesu boljem snu. Ipak, viši nivo melatonina kod nekih osoba može da bude povezan sa lošijim raspoloženjem.
Kako da hormoni budu u ravnoteži tokom cele godine
Stručnjaci savetuju da prilagodimo unos vitamina D. Tokom leta dovoljno je da se izlažemo suncu, dok će tokom zime nekim osobama biti potrebni suplementi ili namirnice bogate vitaminom D, koji utiče na stabilan nivo estrogena i dobro raspoloženje.
Hidratacija
Važnost dovoljnog unosa tečnosti tokom toplih meseci je ključna. Preporučuje se vežbanje u hladnijim delovima dana, odgovarajuća odeća i dovoljno odmora kako bi se obezbedila ravnoteža kortizola.
Izvor: https://scherbelclinic.com/ zdravlje. kurir.rs
