Šta rade ljudi koji dožive 100. godinu? Ovih 6 nedeljnih navika čuva srce, mozak i pokretljivost
Postoji li tajna dugog i zdravog života?
Iako genetika igra važnu ulogu, novo istraživanje sprovedeno među 100 stogodišnjaka pokazuje da svakodnevne navike mogu biti jednako važne. Ispitanici su otkrili šta redovno rade kako bi sačuvali zdravlje, pokretljivost i bistar um i u poznim godinama.
Stručnjaci ističu da upravo ove navike smanjuju hronične upale, štite srce i mozak, usporavaju gubitak mišićne mase i pomažu da ljudi ostanu samostalni što duže.
1. Hrane se zdravo
Čak 67 odsto stogodišnjaka kaže da vodi računa o ishrani. Njihov jelovnik zasniva se na celovitim namirnicama poput voća, povrća, orašastih plodova i drugih prirodnih izvora hranljivih materija, dok izbegavaju ultra-prerađenu hranu.
Stručnjaci naglašavaju da nije poenta u "superhrani", već u raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani koja smanjuje upale i štiti srce i mozak.
2. Vežbaju za jače mišiće
Gotovo polovina ispitanika (46 odsto) redovno radi vežbe snage.
S godinama se prirodno gubi mišićna masa, što povećava rizik od padova i preloma. Trening snage pomaže da se očuva pokretljivost, ravnoteža i samostalnost, a istraživanja pokazuju da osobe starije od 65 godina koje vežbaju najmanje dva puta nedeljno imaju manji rizik od prerane smrti.
3. Redovno šetaju ili planinare
Čak 42 odsto stogodišnjaka svake nedelje odlazi u šetnju ili planinarenje.
Boravak u prirodi ne samo da podstiče fizičku aktivnost, već smanjuje nivo hormona stresa, popravlja raspoloženje i doprinosi boljem imunitetu. Istraživanja pokazuju da oko 7.000 koraka dnevno može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti, raka i prerane smrti.
4. Smanjuju stres
Više od trećine ispitanika redovno praktikuje aktivnosti poput meditacije ili vežbi disanja.
Hronični stres ubrzava biološko starenje, povećava nivo kortizola, narušava san i podstiče upalne procese u organizmu. Čak i nekoliko minuta sporog i dubokog disanja dnevno može pomoći organizmu da se opusti.
5. Rade u bašti
Gotovo 30 odsto stogodišnjaka svake nedelje provodi vreme u bašti.
Baštovanstvo spaja fizičku aktivnost, boravak na svežem vazduhu, izlaganje sunčevoj svetlosti i osećaj svrhe. Osim toga, često podstiče druženje, što može imati pozitivan uticaj na zdravlje mozga i smanjiti rizik od demencije.
6. Vežbaju kardio
Oko 28 odsto ispitanika redovno praktikuje kardio aktivnosti poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja.
Ovakve vežbe poboljšavaju rad srca i pluća, povećavaju izdržljivost i povezane su sa manjim rizikom od smrti od kardiovaskularnih bolesti i raka.
Koliko je zaista važna genetika?
Iako geni imaju značajan uticaj na dugovečnost, stručnjaci naglašavaju da način života može napraviti veliku razliku. Zdrave navike pomažu da se smanje upale, očuvaju mišići, zaštite krvni sudovi i mozak, ali i sačuvaju ravnoteža, pokretljivost i mentalno zdravlje.
Najvažniji savet stručnjaka je da ne pokušavate da promenite sve odjednom. Počnite jednom navikom koju možete lako da održite, jer upravo male promene koje postanu deo svakodnevice imaju najveći uticaj na zdravlje i dugovečnost.
Izvor: health.com/zdravlje.kurir.rs
