Dugotrajno sedenje ugrožava srce: Može li jedan sat vežbanja da pomogne, odgovar daje kardiolog
Dugotrajno sedenje postaje deo života za većinu ljudi u savremenom svetu. Sedi se za računarom, za volanom, ispred televizora, mobilnog telefona. Na prvi pogled sve može da deluje bezazleno, sedenje ne boli, nema upozorenja ili simptoma. Stručnjaci naglašavaju da sedenje polako, ali sigurno utiče na svaki deo tela i kardiovaskularni sistem. Organizam sve pamti, tvrde doktori.
Može li vrhunski trening da poništi celodnevno sedenje?
Dr Ašok Set kaže da je sve više naučnih dokaza koji potvrđuju da više od osam sati dnevnog sedenja povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, čak i kod osoba koje redovno vežbaju.
Problem nije samo u nedostatku fizičke aktivnosti, već i u tome kako dugotrajna nepokretnost utiče na organizam. Mnogi veruju da sat vremena vežbanja u teretani može da poništi ceo dan sedenja. Nažalost, ljudski organizam ne funkcioniše po tom principu, navodi doktor.
- Sedentarni način života podrazumeva svaku aktivnost tokom budnog stanja koju obavljamo sedeći ili ležeći, uz veoma malu potrošnju energije. To nije isto što i nedostatak vežbanja. Možete svakog jutra da odete u teretanu, a da ostatak dana provedete za radnim stolom i da ponovo izložite srce i krvne sudove štetnim posledicama dugotrajnog sedenja - objašnjava dr Ašok.
Drugim rečima, možete da uradite vrhunski jutarnji trening, ali da se i dalje smatrate fizički neaktivnom osobom, ako ostatak dana provedete sedeći.
Velika studija objavljena 2025. godine u časopisu Journal of the American College of Cardiology (JACC) pratila je više od 89.000 ljudi. Rezultati su pokazali da rizik od srčane insuficijencije i smrti usled kardiovaskularnih bolesti naglo raste kada vreme provedeno u sedenju pređe oko 10,6 sati dnevno. Čak ni osobe koje ispunjavaju preporuke o redovnoj fizičkoj aktivnosti nisu bile potpuno zaštićene od štetnih posledica dugotrajnog sedenja.
Šta se dešava u organizmu kada predugo sedite?
Šteta koju izaziva dugotrajno sedenje uglavnom je nevidljiva.
- Neprekidno sedenje usporava metabolizam, pa organizam sagoreva manje kalorija i masti. Istovremeno raste nivo šećera u krvi, podstiče se lučenje insulina, a ćelije vremenom postaju manje osetljive na dejstvo insulina - kaže dr Ašok.
Ovo stanje poznato je kao insulinska rezistencija i predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2. Međutim, problem se tu ne završava.
- Insulinska rezistencija može da dovede do dijabetesa, ali i da podstakne hroničnu upalu, koja ima ključnu ulogu u stvaranju masnih naslaga na zidovima arterija - objašnjava kardiolog.
Upala oštećuje krvne sudove i doprinosi razvoju ateroskleroze, to jest procesa tokom kojeg se u arterijama nakupljaju masne naslage. Vremenom se krvni sudovi sužavaju, a povećava se rizik od srčanog i moždanog udara, ali i srčane slabosti.
Dugotrajno sedenje usporava i cirkulaciju. Mišići nogu ostaju neaktivni, krv sporije cirkuliše, zbog čega srce mora više da radi kako bi održalo normalan protok krvi u telu.
Istovremeno se usporava i metabolizam, organizam troši manje energije, raste rizik od gojenja i povećava se nivo lošeg holesterola.
Prema istraživanjima Američkog udruženja za srce (American Heart Association), dugotrajno sedenje samo po sebi predstavlja nezavisan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, bez obzira na to da li osoba redovno vežba.
Savremeni način rada dodatno povećava problem
Ovaj problem postaje sve izraženiji u svetu, naročito zbog poslova koji podrazumevaju višesatni rad za računarom. Studija sprovedena 2025. godine među zaposlenima koji rade od kuće pokazala je da osobe koje više od 70 odsto dana provedu sedeći imaju značajno viši puls u mirovanju. Povišen broj otkucaja srca u mirovanju smatra se važnim pokazateljem povećanog rizika od budućih kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti.
Nekada su ljudi ustajali da bi razgovarali sa kolegom, penjali se stepenicama ili odlazili do druge kancelarije. Danas je sve zamenjeno elektronskim porukama ili video-pozivima.
Može li vežbanje da poništi štetu?
Odgovor je - samo delimično.
- Opasnost dugotrajnog sedenja ne zavisi samo od fizičke kondicije ili telesne težine. Ona se krije u promenama koje se tokom višesatne nepokretnosti dešavaju u krvnim sudovima, metabolizmu i srčanom mišiću - kaže dr Ašok.
Stručnjaci navode da ljudima koji dugo sede može biti potrebno gotovo dvostruko više fizičke aktivnosti od uobičajeno preporučene kako bi postigli isti nivo zaštite srca.
To znači da je važno kretati se tokom celog dana, a ne oslanjati se samo na jedan trening. Večernja šetnja ne može u potpunosti da poništi deset sati neprekidnog sedenja.
Male promene mogu mnogo da znače
Dobra vest je da je rešenje moguće i nije komplikovano. Kardiolozi preporučuju nekoliko jednostavnih navika:
ustanite i prošetajte pet minuta na svakih sat vremena
stojte kada telefonirate
koristite stepenice umesto lifta kada god možete
istegnite se između sastanaka
ako je moguće, razgovore sa kolegama obavite u šetnji
flašicu sa vodom držite malo dalje od radnog stola kako biste češće ustajali da je dopunite.
Naizgled sitne promene podstiču cirkulaciju i aktiviraju mišiće, što dugoročno koristi srcu.
Dr Ašok precizira da srce radi svakog minuta dok sedite. Najmanje što možete da učinite za njega jeste da redovno ustanete i malo se pokrenete. Srce nikada ne pravi pauzu. Ne odmara se uz kafu i ne završava radno vreme. Kuca tokom svakog imejla, svakog sastanka.
Izvor: timesofindia.indiatimes.com/ zdravlje. kurir.rs
