Slušaj vest

Gradkski bazeni su najbolji način da se rashladimo kada su temperature u visokom plusu. Lekari ipak upozoravaju na neke ubičajene navike pored bazena koje mogu da nam pokvare raspoloženje, ali i ugroze zdravlje. Pre nego što uskočite u vodu, obratite pažnju na nekoliko čestih navika pored bazena i pre svega higijenu.

Tuširanje pre ulaska u bazen

Možda deluje bespotrebno, posebno ako planirate da se istuširate nakon plivanja, ali kratko tuširanje pre ulaska u vodu važnije je nego što mislite. Kreme za sunčanje, znoj, losioni za telo, proizvodi za kosu i prirodna ulja koje luče kože mogu da stupe u interakciju sa hlorisanom vodom. Konkretno ostatak kreme ili znoja ograničava sposobnost hlora da uništava klice, ovakva situacija je i okidač za nusproizvode koji mogu da peckaju oči i pogoršaju probleme sa kožom.

Lekari zato savetuju tuširanje u trajanju od najmanje jedan minut, kako bi se uklonile bakterije i drugi mikroorganizmi.

Ovo je posebno važno ako je „neko prljav ili ima pesak na sebi, kako se voda ne bi kontaminirala i kako se ne bi zapušili sistemi za filtraciju“, rekao je dr Kris Bunik, dermatolog sa Univerziteta Jejl i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl.

Staklo u blizinu bazena

Moguće je se ostaci stalka nađu oko bazena, ovo staklo predstavlja rizik, a nije uvek vidljiva opasnost. 

- Bilo da se nalazi na ivici bazena ili u vodi, može biti gotovo neprimetno. Kada se tome doda činjenica da su posetioci uglavnom bosi, raste mogućnost od pojave ozbiljnih posekotina. Gotovo 5 odsto ovih povreda dovoljno je duboko da zahteva bolničko lečenje i hiruršku intervenciju - rekao je dr Stiven Valasis, šef odeljenja hitne pomoći u medicinskom centru Hartford HealthCare St. Vincent.

Staklo koje završi u bazenu može da predstavlja poseban problem jer se čak i sitni komadi teško otkrivaju i uklanjaju. Ponekad je potrebno potpuno pražnjenje bazena i profesionalno čišćenje, objasnio je dr Valasis.

Ni minut ne ostavljajte dete bez nadzora

Najveća zabluda roditelja jeste verovanje da mogu da čuju ako dete počne da se utapa.

- Deca se brzo i nečujno mogu da utope, istraživanje je pokazalo da 48 odsto roditelja pogrešno veruje da bi čuli prskanje vode ili plač ako je dete u opasnosti. Nažalost, to često nije slučaj - rekao je Valasis.

Utapanje može da se dogodi za svega nekoliko sekundi, zbog čega je stalni i usredsređeni nadzor neophodan, bez obzira na to koliko dobro dete pliva.

Ne u bazen ako imate stomačne tegobe

Posetu bazenu najbolje je da odložimo ako se ne osećamo dobro, posebno ako imate stomačne tegobe.

„Plivanje dok ste bolesni uglavnom nije dobra ideja, jer dodatna fizička aktivnost može izazvati mučninu, povraćanje i povećati rizik od dehidratacije, što sve može pogoršati stanje“, rekao je dr Bunik.

Postoji i rizik od prenošenja bolesti na druge osobe kroz blizak kontakt.

„Bolesti se mogu preneti i preko bazenske vode jer hlor i druge hemikalije ne deluju nužno odmah i ne zaustavljaju trenutno sve infektivne uzročnike, što ostavlja mogućnost da se oni prenesu na druge ljude“, dodao je dr Bunik.

## 5. Nikada ne bi plivali sa otvorenom ranom

Ako imate svežu ogrebotinu, duboku posekotinu ili hirurški rez, najbolje je da rana ostane suva.

„Najbolje je ne plivati u bazenu sa otvorenom ranom, posebno ako je reč o dubokoj ogrebotini ili posekotini“, rekao je dr Bunik.

„Prvo, hlor i druge hemikalije koje se koriste za tretiranje vode mogu dodatno oštetiti tkivo rane, povećati oštećenje kože i izazvati upalu. Drugo, postoji rizik od infekcije rane zbog stalnog kontakta sa vodom, a taj rizik je još veći kod plivanja u jezerima, rekama ili moru.“

Ako imate manju posekotinu ili ogrebotinu od papira, verovatno ne morate potpuno da izbegavate bazen. Dr Bunik preporučuje da ranu pre plivanja u vodi sa hlorom zaštitite odgovarajućom mašću za zarastanje i vodootpornim zavojem.

Ipak, obratite pažnju na to mesto nakon kupanja, jer crvenilo, otok ili curenje tečnosti mogu ukazivati na infekciju koja zahteva medicinsku procenu.

## 6. Nikada ne bi skakali u plitku vodu

Iako se može činiti malo verovatnim, ovakve povrede su češće nego što mnogi misle, naročito kod dece koja mogu doći u opasnost i pre nego što stignu do dubokog dela bazena.

„Ako dete zaroni u plitak bazen i udari glavom o dno, prvi udar može izazvati povredu glave ili mozga. Sila se zatim prenosi sa glave na vrat i vratni deo kičme, gde može doći do povrede kičmene moždine. To može dovesti do paralize, a u težim slučajevima i do nemogućnosti samostalnog disanja“, rekao je dr Valasis.

Većina ovih povreda ne događa se na javnim bazenima sa spasiocima, već kod kuće, objasnio je dr Valasis. Američki Crveni krst preporučuje da se u nepoznatu vodu ulazi prvo nogama.

Dobra vest je da se većina povreda na bazenima može sprečiti osnovnim merama opreza i pažnjom.

Zato ovog leta plivajte odgovorno i uživajte u vodi.