Pregled koji može otkriti ozbiljne bolesti: Sve što bi pacijenti trebalo da znaju o endoskopiji
Endoskopija omogućava lekarima da detaljno pregledaju unutrašnjost tela, rano otkriju bolesti i, kada je potrebno, odmah tokom iste procedure sprovedu određene zahvate.
Mnogi pacijenti osećaju nelagodu pre endoskopije i pitaju se da li pregled boli, koliko traje i kako treba da se pripreme. Ipak, važno je znati da je reč o bezbednoj i rutinskoj proceduri koja ima veliki značaj u dijagnostici i lečenju.
Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, lekari mogu da uoče promene u ranoj fazi, uklone polipe, zaustave krvarenje ili uzmu uzorak tkiva za analizu. Zbog toga endoskopija često pomaže u bržem postavljanju dijagnoze i izbegavanju ozbiljnijih zahvata.
Šta je endoskopija?
Endoskopija je pregled unutrašnjosti tela pomoću tanke cevi – endoskopa – na čijem se vrhu nalaze kamera i svetlo. Lekar tako direktno vidi organe i tkiva na monitoru.
Za razliku od drugih metoda poput ultrazvuka ili skenera, endoskopija omogućava direktan pregled sluzokože i otkrivanje sitnih promena koje se drugim pregledima ponekad ne vide.
Osim dijagnostike, endoskopija omogućava i lečenje. Tokom procedure mogu se ukloniti polipi, uzeti biopsija, zaustaviti krvarenje ili proširiti suženi delovi digestivnog sistema.
Kada se preporučuje?
Lekar može preporučiti endoskopiju kod dugotrajne gorušice, bolova u stomaku, otežanog gutanja, hroničnog kašlja, krvarenja iz digestivnog sistema, promena u pražnjenju creva ili neobjašnjivog gubitka težine.
Važnu ulogu ima i u prevenciji bolesti. Kolonoskopija, na primer, može da otkrije i ukloni polipe pre nego što prerastu u rak debelog creva.
Koje vrste endoskopije postoje?
Najčešće se rade:
- Gastroskopija – pregled jednjaka, želuca i početka tankog creva, najčešće kod gorušice, bolova u gornjem delu stomaka, mučnine ili problema sa gutanjem.
- Kolonoskopija – pregled debelog creva, važan u prevenciji raka debelog creva jer omogućava uklanjanje polipa tokom samog pregleda.
U zavisnosti od tegoba mogu se raditi i bronhoskopija, cistoskopija, histeroskopija ili artroskopija.
Sve češće se koristi i kapsulna endoskopija. Pacijent proguta kapsulu sa malom kamerom koja prolazi kroz digestivni sistem i pravi veliki broj snimaka, posebno korisnih za pregled tankog creva.
Šta može da otkrije?
Endoskopija može pomoći u otkrivanju čireva, polipa, tumora, zapaljenskih bolesti digestivnog sistema, promena na jednjaku, želucu i crevima, ali i određenih bolesti drugih organa.
Velika prednost je mogućnost uzimanja uzorka tkiva tokom pregleda. Biopsija se šalje na analizu kako bi se utvrdilo da li je promena dobroćudna ili zloćudna.
Kako se pripremiti?
Priprema zavisi od vrste pregleda. Važno je obavestiti lekara o svim bolestima, alergijama i lekovima koje koristite, posebno ako uzimate terapiju za razređivanje krvi ili dijabetes.
Kod kolonoskopije najvažnije je potpuno čišćenje creva. Nekoliko dana pre pregleda preporučuje se posebna ishrana, a dan ranije uzima se preparat za pražnjenje creva.
Kod gastroskopije priprema je jednostavnija, potrebno je da nekoliko sati pre pregleda ne jedete kako bi želudac bio prazan.
Kako izgleda pregled?
Endoskopija obično traje od 15 do 60 minuta, u zavisnosti od vrste pregleda i eventualnih zahvata.
Većina pacijenata dobija sedaciju, pa su tokom pregleda opušteni ili spavaju i često se ne sećaju samog postupka. Lekar zatim uvodi endoskop i, ako je potrebno, uzima uzorak tkiva ili obavlja manji zahvat.
Oporavak posle pregleda
Pacijenti najčešće odlaze kući istog dana. Nakon sedacije ne preporučuje se vožnja i važno je ostatak dana provesti u miru.
Posle gastroskopije može se javiti blaga bol u grlu ili promuklost, dok su nakon kolonoskopije češći nadutost i prolazni grčevi.
Kada se javiti lekaru?
Komplikacije su retke, ali lekaru se treba obratiti ako se pojave jaka bol, visoka temperatura, otežano disanje, obilno krvarenje, crna stolica ili pogoršanje simptoma nakon pregleda.
Endoskopija je jedan od najvažnijih alata savremene medicine. Omogućava rano otkrivanje bolesti, pravovremeno lečenje i u mnogim slučajevima sprečava potrebu za većim hirurškim zahvatima.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
