Toplotni talas stiže sa temperaturama do 40 °C: Od osipa do toplotnog udara, ekstremna vrućina preti zdravlju
Dugotrajan i jak toplotni talas zahvatiće Srbiju, uz maksimalne temperature od 35 do 40 stepeni Celzijusa, a prema upozorenju nadležnih, ekstremne vrućine očekuju se najmanje pet dana u kontinuitetu, počev od 30. jula 2026. godine.
Visoke temperature ne predstavljaju samo neprijatnost, već ozbiljan zdravstveni rizik. Osim opasnosti od toplotnog udara, dehidracije i iscrpljenosti organizma, postoji i povećan rizik od lakog nastanka i širenja požara na otvorenom prostoru.
Lekari upozoravaju da mnogi ljudi ne prepoznaju na vreme da je njihov organizam pod velikim stresom. Često veruju da su dobro, sve dok se ne pojave prvi ozbiljni simptomi.
Letnji meseci su vreme odmora, boljeg raspoloženja, ali i određenih zdravstvenih rizika, koji su posledica visokih temperatura vazduha. Specijalista urgentne medicine dr Aneš Narang objašnjava nam sve zdravstvene posledice vrućine, od blagog osipa do životno ugrožavajućeg toplotnog udara. Pacijenti uglavnom veruju da su dobro, dok ne dođe do prvih simptoma.
Toplotni osip
Poznat i kao miliaria, česta je i uglavnom bezopasna tegoba.
- Toplotni osip nastaje kada dođe do začepljenja otvora znojnih žlezda. Sve je praćeno sitnim i crvenim promenama na koži - kaže dr Narang.
Ovaj osip može da se ublaži hladnom, vlažnom oblogom, a po potrebi i lokalnim kortikosteroidom koji se može kupiti bez recepta.
Toplotni edem
Oticanje šaka, nogu i stopala je posledica širenja krvnih sudova pod uticajem toplote. Usled delovanja sile gravitacije krv i tečnost se zadržavaju u ekstremitetima i tako nastaje otok.
Doktor objašnjava da je toplotni edem najčešće bezopasan. Povlači se nakon rashlađivanja organizma i podizanja nogu.
Toplotni grčevi
Uglavnom se javljaju tokom ili posle fizičke aktivnosti na vrućini.
- Visoke temperature vazduha mogu da izazovu bolne grčeve, najčešće u stomaku, rukama i nogama - objašnjava dr Narang. Uzrok je prekomeran gubitak natrijuma znojenjem. Stanje se leči nadoknadom tečnosti i elektrolitima.
Doktor savetuje da, ukoliko osetimo grčeve, prekinemo aktivnost, istegnemo mišiće, odmorimo se i nadoknadimo tečnost napicima koji sadrže elektrolite.
Toplotna sinkopa
Da li osećate vrtoglavicu ili imate osećaj da ćete se onesvestiti?
- Toplotna sinkopa predstavlja kratkotrajan gubitak svesti usled dehidratacije i pada krvnog pritiska, javlja se usled širenja krvnih sudova na visokim temperaturama - kaže dr Narang.
Ako osetite vrtoglavicu ili malaksalost, odmah sedite ili lezite, podignite noge, rashladite se i popijte vodu.
Toplotna iscrpljenost
Toplotna iscrpljenost nastaje kada se organizam pregreje i izgubi putem znoja velike količine tečnosti i natrijuma. Najčešći simptomi su obilno znojenje, slab i ubrzan puls, hladna, bleda ili vlažna koža, mučnina i izražena slabost. Ako se ne leči, može prerasti u toplotni udar.
Savet je da se odmorimo na hladnom mestu, pijemo dovoljno tečnosti, stavimo hladne obloge ili se istuširamo hladnom vodom. U pojedinim slučajevima potrebni su pregled i lečenje u bolnici.
Rabdomioliza
Rabdomioliza je stanje u kojem dolazi do razgradnje mišićnog tkiva usled direktne ili indirektne povrede mišića.
- Stanje nastaje kao posledica ekstremne vrućine, velikog fizičkog napora ili toplotnog udara, ali može da ima i druge uzroke - kaže dr Narang.
Simptomi rabdomiolize su jak bol u mišićima, slabost i tamna mokraća. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć kako bi se sprečile komplikacije, poput oštećenja bubrega. Lečenje obuhvata nadoknadu tečnosti i elektrolita intravenskim putem, zbog čega je često potrebna hospitalizacija.
Toplotni udar
Toplotni udar je najteža posledica delovanja izrazito visokih temperatura vazduha i predstavlja hitno medicinsko stanje. Nastaje kada je organizam tokom duže vremena izložen visokim temperaturama, usled čega potpuno izgubi sposobnost da se rashlađuje.
Simptomi uključuju zbunjenost, ubrzano disanje, napade (konvulzije) i gubitak svesti. Ako primetite ove simptome kod neke osobe, odmah pozovite hitnu pomoć. Nemojte joj davati ništa da pije. Premestite je na hladnije mesto i stavljajte hladne, vlažne obloge na kožu do dolaska medicinske ekipe.
Ko je u većem riziku od bolesti izazvanih vrućinom?
Svako može oboleti od bolesti povezanih sa visokim temperaturama. Iako neki ljudi bolje podnose vrućinu, niko nije potpuno zaštićen.
- Ljudi se često iznenade kada saznaju da su u bolnicu došli upravo zbog posledica prekomerne izloženosti toploti. Mnogi misle da su pili dovoljno vode, da su se već navikli na vrućinu, kažu da su se do pojave simptoma osećali sasvim dobro, pa ne smatraju da je toplota bila glavni uzrok. To se naročito odnosi na mlade i zdrave osobe bez hroničnih bolesti - kaže dr Narang.
U stvarnosti, i dalje ste pod velikim rizikom ako dugo boravite napolju i ne unosite dovoljno tečnosti na vreme i u dovoljnim količinama.
Kako da sprečite bolesti izazvane vrućinom?
Unosite dovoljno tečnosti
Počnite da pijete vodu i pre nego što osetite žeđ. Ako ste napolju, popijte oko jednu čašu vode (oko 240 ml) na svakih 20 minuta. Izbegavajte kofein, energetske napitke i alkohol. Vodite računa o tome koliko vode unosite. Napici sa elektrolitima mogu pomoći da nadoknadite gubitak tečnosti usled znojenja.
Boja mokraće može biti dobar pokazatelj
- Ako je mokraća svetložuta, boje slame, i ako redovno mokrite, znači da ste dobro hidrirani. Ako je boja urina tamnožuta, narandžasta ili braon, verovatno ste ozbiljno dehidrirani ili imate zdravstveni problem koji zahteva pregled - kaže dr Narang.
Oblačite se primereno vremenskim uslovima
Nosite laganu, svetlu i široku odeću. Koristite šešir ili suncobran za zaštitu od sunca. Uvek nosite obuću i nanesite kremu sa zaštitnim faktorom. Ako planirate duži boravak napolju ili u toplom okruženju, ponesite dovoljno vode.
Pravite redovne pauze
Izbegavajte dugotrajan boravak na suncu i visokim temperaturama. Odmarajte se u hladu ili klimatizovanom prostoru. Aktivnosti planirajte rano ujutru ili kasnije uveče, kada je temperatura niža.
Prepoznajte simptome
Upoznajte se sa znakovima bolesti izazvanih vrućinom i reagujte odmah ako ih primetite kod sebe ili drugih.
Planirajte unapred
Pre izlaska proverite vremensku prognozu i prilagodite planove kako biste izbegli najtopliji deo dana.
Izvor: bannerhealth.com/ zdravlje.kurir.rs
