Koje analize da uradite ako bolovi u stomaku traju i ne prolaze: Nije uvek u pitanju samo zatvor, reagujte na ove simptome
Lekari kažu da je bitno da pratimo naše telo, naročito kada je u pitanju zdrava probava. Pojedine osobe nemaju nikakvih problema, ali svima se desi da u nekom momentu dođe do neprijatnog nadimanja i zatvora. U velikoj meri reč je o bezopasnim promenama, koje su uglavnom posledica konzumacije nekih namirnica ili svakodnevnog stresa. Ipak, moguće je da nekada ove tegobe budu znak i dubljeg zdravstvenog problema.
Neprijatno, ali ne i opasno
Isra Hegazi je medicinska sestra specijalizovana za gastroenterologiju koja objašnjava da nisu važni samo simptomi, već i to da li se oni razlikuju od vašeg uobičajenog obrasca na primer pražnjenja creva. Stručnjaci napominju da su problemi sa varenjem veoma česti. Gotovo polovina osoba ima tegobe u nekom momentu. Većinom su one neprijatne, ali ne i opasne. Postoje ipak pojedini simptomi koji se smatraju upozoravajućim znacima.
Šta nikako ne bi trebalo da zanemarimo?
Simptomi koje ne treba ignorisati su:
- Nenamerni gubitak više od 10% telesne težine.
- Krv u stolici.
- Povraćanje krvi (svetlocrvene ili izgleda poput taloga kafe).
- Povraćanje koje ne prestaje.
- Otežano gutanje koje se postepeno pogoršava.
- Jak bol u stomaku koji se pojačava.
- Simptomi koji vas bude tokom noći.
- Nova ili pogoršana gorušica.
- Osećaj sitosti nakon vrlo male količine hrane (ako nije povezan sa GLP-1 lekovima).
- Novi problemi sa varenjem nakon 50. godine života.
- Nedavne promene u pražnjenju creva kod osoba starijih od 60 godina.
- Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru.
- Ovi simptomi ne znače automatski da je u pitanju ozbiljna bolest. Ali predstavljaju signal koji upućuje na detaljnije ispitivanje i isključivanje opasnih uzroka - kaže Hegazi.
Česti i bezopasni uzroci problema sa varenjem
Važno je imati na umu da su mnoge promene privremene i blage. Stres i anksioznost su najčešći uzrok. Mozak i creva su usko povezani. Kada ste pod pritiskom zbog posla, škole ili životnih promena, sistem za varenje često reaguje.
Promene u ishrani – putovanja, obroci u restoranima ili nova dijeta mogu da izazovu stomačne tegobe. Veći unos vlakana ili proteina nego inače može dovesti do nadimanja, blažeg zatvora ili promena u pražnjenju creva.
Netolerancija na hranu, kod nekih ljudi određene namirnice, poput mlečnih proizvoda, izazivaju simptome.
Dehidracija, nedovoljan unos vode može izazvati zatvor i nelagodnost u stomaku. Takođe, lekovi i suplementi, antibiotici menjaju sastav bakterija u crevima, preparati gvožđa često izazivaju zatvor, a pojedini lekovi protiv bolova mogu da nadraže želudac.
Virusni gastroenteritis (stomačni grip) obično izaziva povraćanje i dijareju, ali prolazi za nekoliko dana.Sindrom iritabilnog creva izaziva tegobe, ali ne oštećuje creva.
- Ova stanja su česta i uglavnom nisu opasna. Međutim, ako se simptomi promene ili ne prolaze, potrebno je javiti se lekaru - objašnjava Hegazi.
Kako se problemi sa varenjem razlikuju u zavisnosti od uzrasta
Godine života utiču na način na koji se procenjuju simptomi. Kod dece i tinejdžera problemi poput sindroma iritabilnog creva veoma su česti. Bolovi u stomaku često su povezani sa stresom, školom ili anksioznošću, a simptomi mogu delovati veoma intenzivno.
- Većina digestivnih tegoba kod mladih nije ozbiljna. Ipak, upala slepog creva je najčešće hirurško hitno stanje u ovom uzrastu. Jak bol koji se premešta u donji desni deo stomaka, povišena temperatura ili sve veća osetljivost tog područja zahtevaju hitan pregled - naglašava Hegazi.
Sa starenjem, posle 40. godine života, novi simptomi varenja zahtevaju više pažnje. Veći je rizik od ozbiljnih bolesti, uključujući i rak. Poremećaji poput sindroma iritabilnog creva postaju ređi, pa su novi simptomi češće posledica organskih promena.
Zatvor je takođe češći zbog lekova, manje fizičke aktivnosti i promena u radu creva koje dolaze sa godinama. Kod starijih osoba ozbiljne infekcije mogu proći bez tipičnih znakova, poput povišene temperature ili krvave dijareje.
- Creva postaju osetljivija kako starimo. Zato nove simptome u kasnijem životnom dobu ne treba zanemarivati - kaže Hegazi.
Kada problemi sa varenjem mogu da ukažu na ozbiljnije stanje
Problemi sa varenjem koji traju duže od dve nedelje, posebno ako su novi, zahtevaju lekarski pregled. Obratite se lekaru ako imate dijareju praćenu krvlju ili sluzi i povišenu temperaturu. Zahtevajte pregled i kada dijareja traje duže od nedelju dana, ako često povraćate, ako se umereni bol u stomaku pogoršava. Reagujte i na novonastalu dijareju nakon terapije antibioticima (moguća infekcija bakterijomClostridioides difficile), na znake dehidracije, poput vrtoglavice pri ustajanju.
Kada potražiti hitnu pomoć?
Potražite hitan pregled ako imate veoma nizak krvni pritisak, ubrzan puls ili temperaturu višu od 38,5°C. Iznenadan, veoma jak bol u stomaku. Tvrd i napet stomak. Ukoliko dođe do povraćanja krvi, obilnog krvarenja iz završnog dela creva praćenog vrtoglavicom ili nesvesticom.
Odmah reagujte ako se javi teška dehidracija sa konfuzijom ili nemogućnošću zadržavanja tečnosti, kada se javi jak bol u stomaku uz temperaturu i krvavu dijareju.
Kako se postavlja dijagnoza?
Lekar opšte prakse ili gastroenterolog pitaće vas o simptomima, istoriji bolesti, porodičnoj anamnezi, lekovima koje koristite, kao i da li imate naprezanje prilikom pražnjenja creva ili osećaj da se creva nisu potpuno ispraznila.
- Nakon toga sledi fizički pregled, koji obično uključuje pregled stomaka. Ponekad se radi i digitorektalni pregled kako bi se proverilo postojanje hemoroida, promena ili funkcionisanje mišića karličnog dna - kaže Hegazi.
Koje su analize potrebne?
Krvne analize mogu proveriti postojanje anemije (kompletna krvna slika). Moguću upalu (C-reaktivni protein – CRP). Celijakiju (preosetljivost na gluten).
Ako imate dijareju, analiza stolice može otkriti markere upale, infekcije, poput đardijaze, dijareju izazvanu žučnim kiselinama, naročito nakon uklanjanja žučne kese.
Moguće dijagnostičke procedure su gastroskopija kod simptoma iz gornjeg dela digestivnog sistema. Kolonoskopija kod osoba starijih od 45 godina ili kod svih koji imaju krv u stolici, anemiju ili druge upozoravajuće znake. Specijalizovana ispitivanja funkcije mišića karličnog dna kod teškog zatvora.
- Cilj nisu invazivni pregledi. Izbor dijagnostike zavisi od simptoma, uzrasta i faktora rizika - kaže Hegazi.
Lekari kažu da svako ponaosob najbolje poznaje svoje telo. Ako osećate da nešto nije u redu, verujte tom osećaju. Problemi sa varenjem su česti, ali uporni ili iznenadni simptomi zaslužuju pažnju. Većina digestivnih tegoba može se uspešno lečiti. Što ranije potražite stručnu pomoć, veće su mogućnosti za uspešno rešavanje problema.
Izvor: bannerhealth.com/ zdravlje. kurir.rs
