Mit o bazenima i urinarnim infekcijama: Istina nije u vodi, već u ovim navikama

Dolaskom vrućine, bazeni postaju omiljeno utočište, ali sa njima se vraća i stari strah od urinarnih infekcija. Dok mnogi upiru prstom u samu vodu, stručnjaci otkrivaju da je istina mnogo složenija, a opasnost se često krije u našim navikama, a ne u hloru.

Znoj, prljavština, ulja za sunčanje i razni kozmetički proizvodi koje svaki plivač unosi u vodu značajno smanjuju efikasnost hlora, ostavljajući tako više prostora za preživljavanje i razmnožavanje mikroorganizama. Glavni uzrok infekcija urinarnog trakta u čak 80 do 90 odsto slučajeva je bakterija Escherichia coli, koja prirodno živi u našim crevima, a infekcija se javlja kada dospe do uretre i bešike.

Ako voda u bazenu nije direktan krivac, šta je onda?

Stručnjaci se slažu da rizik ne leži toliko u samom činu plivanja, već u navikama koje ga prate. Najveći faktor rizika je dugotrajan boravak u mokrom kupaćem kostimu nakon izlaska iz vode. Toplo i vlažno okruženje koje stvara mokra tkanina koja se lepi za kožu idealno je za brzo razmnožavanje bakterija koje su možda bile na koži ili blizu uretre.

Infekcije urinarnog trakta su, nažalost, jedan od najčešćih zdravstvenih problema sa kojima se žene suočavaju tokom života, a jedan od glavnih razloga leži u anatomiji. Žene imaju mnogo kraću uretru u poređenju sa muškarcima, što bakterijama olakšava i ubrzava put do bešike, gde mogu izazvati upalu.

Tokom vrućeg vremena više se znojimo i gubimo tečnost, a ako je ne nadoknadimo dovoljno, naš urin postaje koncentrisaniji i ređe mokrimo. To znači da se potencijalne bakterije ne ispiraju dovoljno često iz urinarnog trakta.

Drugi faktori rizika

Pored mokrog kupaćeg kostima, postoje i drugi faktori koji povećavaju podložnost infekcijama tokom letnjih meseci. Jedan od njih je nedovoljan unos tečnosti. Tokom visokih temperatura više se znojimo i gubimo tečnost, a ako je ne nadoknadimo dovoljno, naš urin postaje koncentrisaniji i ređe mokrimo.

To znači da se potencijalne bakterije ne ispiraju dovoljno često iz urinarnog trakta, što im daje više vremena za razmnožavanje. Ovo je takođe povezano sa odlaganjem odlaska u toalet, navikom uobičajenom među decom koja se igraju u vodi, ali i među odraslima.

Zadržavanje urina u bešici takođe pogoduje razvoju infekcije. Konačno, iako hlor štiti, njegova prekomerna koncentracija može imati suprotan efekat – iritirati osetljivu sluzokožu intimne zone i poremetiti prirodnu mikrofloru, čineći je podložnijom prodoru štetnih bakterija.

Jak miris hlora nije znak čistoće, već signal da je voda kontaminirana urinom, znojem i drugim organskim supstancama protiv kojih se hlor bori.

Iako je urin skoro u potpunosti sterilan i sastoji se od 95 procenata vode, problem nastaje kada se njegove komponente, poput uree i amonijaka, pomešaju sa hlorom u bazenu. Ova hemijska reakcija stvara jedinjenja poznata kao hloramini, koja su glavni uzroci iritacije očiju i kože, kao i tog karakterističnog, oštrog „mirisa bazena“.

Kako se zaštititi i uživati bezbrižno:

• Tuširajte se pre i posle ulaska u bazen kako biste uklonili znoj, kozmetiku i bakterije sa kože.
• Nakon kupanja odmah promenite mokar kupaći kostim i obucite suvu odeću.
• Ne zadržavajte se dugo u mokroj garderobi.
• Pijte dovoljno vode kako biste redovno mokrili i pomogli izbacivanje bakterija.
• Ne odlažite odlazak u toalet, posebno pre i posle plivanja.

Ako primetite simptome poput peckanja pri mokrenju, učestalog mokrenja, bola u donjem delu stomaka ili zamućene mokraće, obratite se lekaru.

Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Infekcije i neželjena trudnoća tokom leta: Doktorka otkriva šta povećava rizik