Bolesti creva se ne razvijaju preko noći: Iza bola, nadutosti i gasova mogu da se kriju svakodnevne navike

Bolesti creva su širok spektar poremećaja digestivnog trakta, praćenih bolovima u stomaku, dijarejom, nadimanjem, u težim slučajevima i gubitkom telesne težine i pojavom krvi u stolici. Najučestaliji je sindrom nervoznih creva, ali tu su i zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis). Osećaj neuobičajene punoće posle obroka, gasovi koji se stalno vraćaju, zatvor koji je postao uobičajen, manjak energije nakon jela ili osećaj mentalne magle tokom dana neke su od tegoba koje ne smemo da zanemarimo.

Pored toga, mnoge svakodnevne navike u bitnoj meri utiču na rad creva. Gastroenterolog dr Pal Manikam smatra da zdravlje creva neće narušiti jedna kasna večera ili jedan obrok brze hrane. Problem je ipak kada ove navike postanu deo svakodnevice.

Dobra vest je da poboljšanje zdravlja creva ne zahteva ekstremni „reset creva“. U mnogim slučajevima bolji pristup je mnogo jednostavniji: unositi više vlakana, poboljšati kvalitet ishrane, dovoljno spavati, redovno se kretati i uvesti predvidivu rutinu za varenje.

Kada kasni obrok postaje problem?

Povremeno kasno jelo verovatno neće narušiti zdravlje creva. Problem nastaje kada kasni obroci postanu redovna navika, naročito ako su obilni, teški ili bogati mastima i šećerom. Takvi obroci mogu biti povezani i sa još jednom čestom navikom - odlaskom u krevet ubrzo nakon jela. Savet je da se izbegavaju skoro svakodnevni, veoma kasni i obilni obroci.

Visoko prerađena hrana

Kesica čipsa ili obrok brze hrane neće uništiti zdravlje creva preko noći. Problem nastaje kada čipsom i industrijskim grickalicama zamenimo povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice. Biljne namirnice bogate vlaknima obezbeđuju materijal koji dospeva u debelo crevo, gde crevne bakterije pomažu u razgradnji određenih nesvarenih ugljenih hidrata.

Obrok koji se sastoji od sočiva, povrća, integralnih žitarica i voća pruža digestivnom sistemu sasvim drugačiju kombinaciju hranljivih materija od ishrane koja se uglavnom zasniva na grickalicama iz kesice i zaslađenim pićima.

Ishrana siromašna vlaknima

Vlakna su jedan od najpraktičnijih načina za očuvanje zdravlja sistema za varenje. Integralne žitarice, voće, povrće, pasulj, sočivo, leblebije, orašasti plodovi i semenke korisni su izvori vlakana. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da osobe starije od 10 godina unose najmanje 25 grama prirodnih vlakana dnevno.

Važna reč je ipak u ovom slučaju - postepeno. Osoba koja naglo pređe sa ishrane sa veoma malo vlakana na obroke sa dosta pasulja, sirovog povrća i mekinja često može u početku da oseća nadutost. Preporuka je da se vlakna postepeno uvode u ishranu.

Previše dodatog šećera

Šećer nije automatski „toksin za creva“. Problem predstavlja prekomeran unos, naročito kada zaslađena pića, deserti i prerađena hrana zauzimaju veliki deo ishrane.

SZO preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, dok dodatno smanjenje na 5 odsto ili manje može doneti još veće zdravstvene koristi.

Smanjenje unosa šećera ne znači da treba izbaciti prirodno slatke namirnice poput celog voća. Praktična promena je da najpre obratite pažnju na očigledne izvore: zaslađena pića, česte deserte, slatke namirnice za doručak i jako zaslađene grickalice.

Ishrana pod stresom

Creva i mozak neprestano komuniciraju. To ne znači da svaka stresna situacija izaziva fizičko „oštećenje creva“. Ipak, stres može da utiče i na osećaj digestivnih simptoma, kao i na način ishrane, san i pražnjenje creva.

Osoba koja je pod pritiskom obično brzo jede, preskače obroke ili ima suviše obilne obroke. Kada smo pod jakim stresom, konzumiramo ukusna i kalorična jela. Cilj nije ukloniti stres, što je nerealno, već sprečiti da stres određuje svaki obrok.

Loš san

San se često posmatra kao zaseban zdravstveni problem, ali je usko povezan sa navikama u ishrani i varenju. Osoba koja loše spava može se probuditi umorna, češće posezati za slatkom ili visoko prerađenom hranom i biti manje fizički aktivna. Dobar san i kvalitetna ishrana su u tesnoj vezi. Obezbedite telu najmanje 7 do 8 sati sna.

Antibiotici

Antibiotici su lekovi koji, kada su nam potrebni, mogu da sačuvaju život. Ne treba ih olako koristiti za svaki kašalj, prehladu ili stomačne tegobe. Antibiotici deluju protiv određenih bakterijskih infekcija i ne leče virusne bolesti. Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) naglašavaju da antibiotike treba koristiti samo kada su neophodni, jer njihova nepotrebna upotreba može izazvati neželjena dejstva i doprineti razvoju antimikrobne rezistencije.

Ovo je posebno važno za osobe koje se same leče ili kod kuće čuvaju preostale antibiotike. Prava poruka nije „izbegavajte antibiotike“, već ih koristite kada ih preporuči kvalifikovani zdravstveni radnik.

Sedelački način života 

Savremeni način rada može pretvoriti kretanje u aktivnost za koju se teško nalazi vreme. Sati provedeni u sedećem položaju, zatim dugo putovanje do kuće i još jedno veče na kauču mogu ostaviti veoma malo prostora za fizičku aktivnost.

Redovno kretanje korisno je za opšte zdravlje, a može pomoći i osobama koje imaju problema sa zatvorom. NIDDK navodi redovnu fizičku aktivnost, dovoljan unos vlakana i dovoljno tečnosti među merama koje mogu pomoći u prevenciji ili ublažavanju zatvora.

To ne znači da posle svakog obroka treba intenzivno vežbati. Šetnja nakon jela može biti mnogo realnija navika.

Kako da creva budu zdrava i bolje rade?

Najkorisnije promene često su iznenađujuće jednostavne. Vratite vlakna u ishranu. Redovno konzumirajte sočivo, pasulj, leblebije, povrće, voće i integralne žitarice. Fermentisane namirnice, poput kiselog mleka ili jogurta, mogu biti deo raznovrsne ishrane kod osoba koje ih dobro podnose.

Nastojte da budete fizički aktivni, dovoljna je i lagana šetnja. Zaslađena pića mogu da sadrže velike količine slobodnih šećera, a da pritom imaju malu nutritivnu vrednost. Zamenite ih vodom ili nezaslađenim napicima. 

Gasovi i nadutost su česti problemi. Međutim, simptome koji se stalno vraćaju ne treba automatski pripisivati „lošem zdravlju creva“. Uporni bolovi u stomaku, zatvor, dijareja ili neobjašnjiv gubitak telesne težine su znaci na koje je potrebno da obratimo pažnju. Savet je da obavezno odemo kod lekara ako primetimo krv u stolici ili imamo povišenu temperaturu.

Izvor: timesofindia.indiatimes.com/ zdravlje.kurir.rs

Zašto je celijakija 4 puta češća kod Hašimoto tireoiditisa? Stručnjak otkriva da to nije slučajnost