Ne strada samo srce od vrućine: Evo šta visoke temperature rade plućima, jetri i bubrezima
Visoke temperature ne izazivaju samo žeđ, pojačano znojenje i malaksalost. Kada vrućina traje danima, organizam ulaže veliki napor da održi normalnu telesnu temperaturu, a posledice mogu da osete srce, mozak, pluća, jetra i bubrezi. Posebno su ugroženi stariji, osobe sa hroničnim bolestima i oni koji koriste određene lekove, upozoravaju stručnjaci.
Srce radi brže, pritisak pada
Kada je dugo izložen vrućini, organizam pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova, kako bi više krvi stiglo do površine kože i oslobodilo višak toplote. Ako to nije dovoljno, aktiviraju se znojne žlezde, ali se znojenjem gubi tečnost. Dr Luk Pouls, pomoćnik kliničkog direktora zdravstvenih klinika Bupa Global and UK, objašnjava da gubitak tečnosti može da dovede do pada krvnog pritiska, zbog čega srce počinje brže da kuca i radi pod većim opterećenjem kako bi održalo cirkulaciju i pomoglo telu da se rashladi.
- Osobe sa srčanim i drugim hroničnim bolestima, kao i one koje koriste pojedine lekove, zbog toga su posebno osetljive na visoke temperature - upozorava dr Pouls.
Među terapijama koje zahtevaju dodatni oprez tokom velikih vrućina su diuretici, pojedini lekovi za snižavanje krvnog pritiska, kao i lekovi koji utiču na znojenje i sposobnost organizma da reguliše telesnu temperaturu.
Kada vrućina poremeti rad mozga
Telesnu temperaturu reguliše hipotalamus, deo mozga koji šalje koži signal da započne znojenje. Međutim, pri ekstremno visokoj temperaturi ovaj sistem može da bude poremećen. Dr Pouls navodi da, kada telesna temperatura pređe 40 stepeni, nervna vlakna mogu da prestanu pravilno da funkcionišu, pa se signali između mozga i ostatka tela ne prenose kako bi trebalo. Posledice mogu da budu vrtoglavica, slabost, umor, loša koordinacija, poremećaji ravnoteže i razmišljanja, a koža može da postane bleda, hladna i suva ukoliko prestane znojenje.
- Ekstremna toplota može na ćelijskom nivou da ošteti membrane, mitohondrije i DNK, čime raste rizik od moždanog udara i oticanja mozga. Ako se veoma visoka unutrašnja temperatura tela održava duže vreme, posledice mogu da budu fatalne - dodaje dr Keni Livingston, lekar opšte prakse.
Dodatno opterećenje za pluća
Ubrzano disanje jedan je od simptoma bolesti povezanih sa vrućinom, a visoke temperature predstavljaju dodatno opterećenje za pluća, naročito kod osoba sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), objašnjava dr Pouls. Tokom leta problem dodatno pogoršavaju visoke koncentracije polena, a u pojedinim gradovima i zagađenje vazduha. Osobama koje primete da vrućina otežava disanje savetuje se boravak u dobro provetrenim i rashlađenim prostorijama.
Toplotni udar ugrožava i jetru
Jetra je takođe organ osetljiv na visoke temperature. Dr Pouls upozorava da toplotni udar, pri kojem temperatura tela prelazi 40 stepeni i počinje ozbiljan poremećaj rada organizma, može da ošteti ćelije jetre, što se ogleda i u povećanim vrednostima enzima jetre u krvi.
- U najtežim slučajevima može da nastane ozbiljno oštećenje jetre, iako se ono često povlači uz odgovarajuće lečenje. Zbog toga simptomi toplotnog udara zahtevaju hitnu medicinsku pomoć - opominje doktor.
Zašto su bubrezi posebno ugroženi
Toplotni talasi povezuju se i sa povećanim rizikom od bolesti bubrega. Dehidratacija i pad krvnog pritiska mogu da ih oštete, ali pri teškom pregrevanju organizma postoji još jedan mehanizam. Dr Pouls objašnjava da potrebe tela za energijom tada mogu da premaše njegovu sposobnost da je proizvede, zbog čega dolazi do razgradnje mišićnih ćelija.
- U krv se oslobađuju mioglobin i drugi produkti razgradnje, od kojih su neki toksični za bubrege i mogu direktno da ih oštete. Toplotni udar u najtežim slučajevima može da dovede do otkazivanja bubrega, ali je to rezultat niza poremećaja u organizmu, a pravovremeno lečenje i nadoknada tečnosti ključni su za zaštitu njihove funkcije - poručuje dr Pouls.
Britanska Agencija za zdravstvenu bezbednost (UKHSA) savetuje da tokom najtoplijeg dela dana, naročito između 11 i 15 časova, izbegavate direktno sunce i veće fizičke napore, a aktivnosti poput vežbanja ili šetnje planirate za jutro ili veče. Važno je da unosite dovoljno tečnosti, izbegavate previše alkohola i uvek ponesete vodu kada izlazite ili putujete.
Izvor: Huffingtonpost.co.uk/Zdravlje.kurir.rs
