Znoj nas hladi, ali ne uvek: Evo šta se dešava sa telom na 40 stepeni bez vetra
Novo istraživanje naučnika sa Državnog univerziteta Arizona otkrilo je dosad zanemaren fizički proces zbog kojeg znoj u veoma toplim, suvim uslovima bez vetra može znatno slabije da hladi telo nego što se pretpostavljalo. Efekat je toliko izražen da može da promeni količinu znoja koja isparava sa kože za više od 50 odsto.
Telo se hladi kada znoj sa kože isparava i prelazi u vodenu paru, a strujanje vazduha ubrzava ovaj proces. Istraživači su, međutim, utvrdili da temperatura i vlažnost vazduha neposredno uz kožu stvaraju dva suprotna vazdušna toka.
Kada je spoljašnja temperatura viša od temperature kože, vazduh uz njenu površinu se hladi, postaje gušći i kreće se nadole. Istovremeno, u toplom i suvom okruženju isparavanje znoja povećava vlažnost vazduha uz kožu. Vlažan vazduh je lakši od suvog, pa se kreće nagore.
Kada znoj prestaje efikasno da hladi?
Eksperimenti su pokazali da se pri temperaturi od oko 40,5 stepeni, niskoj vlažnosti i bez vetra ova dva toka praktično poništavaju. Time prestaje prirodno strujanje vazduha uz kožu koje bi inače podsticalo isparavanje znoja, pa telo zadržava više toplote, a temperatura kože i unutrašnja telesna temperatura rastu.
Naučnici su eksperimente sproveli pomoću ANDI-ja, specijalno konstruisane lutke opremljene senzorima za merenje gubitka i akumulacije toplote i porama kroz koje se izlučuje veštački znoj. Rezultate su zatim proveravali računarskim modelima i kroz oko 100 simulacija različitih uslova.
Pokazalo se da postojeći modeli toplotne ravnoteže čoveka, koji ne uzimaju u obzir ovaj efekat, mogu značajno da potcene zagrevanje organizma. Kod osobe koja miruje dva sata na vrućini, u vazduhu bez strujanja, porast unutrašnje telesne temperature bio je potcenjen za gotovo 1,1 stepen Celzijusa.
- Ovo je posebno važno u zatvorenim prostorima ili na mestima gde gotovo nema strujanja vazduha, poput šatora, delimično zatvorenih gradilišta ili nedovršenih objekata - rekao je Konrad Rikačevski, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Arizona.
Nalazi, objavljeni u časopisu Science Advances, mogli bi da doprinesu preciznijoj proceni toplotnog opterećenja, ali i razvoju odeće i sistema za hlađenje namenjenih radnicima izloženim vrućini, sportistima, vatrogascima i drugim osobama koje borave u ekstremno toplim uslovima.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs
