Da li niži ljudi žive duže? 3 iznenađujuća razloga koja nauka povezuje s dugovečnošću

Visinabi mogla imati neočekivanu vezu sa dugovečnošću. Istraživanja pokazuju da niži ljudi mogu imati manji rizik od nekih zdravstvenih problema, uključujući krvne ugruške, atrijalnu fibrilaciju i pojedine vrste raka. U nekim istraživanjima niži rast povezan je i sa nekoliko godina dužim životnim vekom. Ipak, to ne znači da sama visina određuje koliko će neko živeti.

Ipak, visina je samo jedan od faktora. Na rizik od ugrušaka utiču i godine, gojaznost, hormonska terapija i porodična istorija bolesti.

Manji rizik od atrijalne fibrilacije

Viši ljudi, naročito oni krupnije građe, mogu imati veći rizik od atrijalne fibrilacije– poremećaja srčanog ritma koji može povećati rizik od moždanog udara i drugih komplikacija.

Jedno od mogućih objašnjenja je veća veličina srčanih pretkomora kod viših osoba, što može uticati na električne signale u srcu.

Na rizik se može uticati održavanjem zdrave telesne težine, redovnim vežbanjem, kontrolom krvnog pritiska i šećera u krvi, izbegavanjem pušenja i upravljanjem stresom.

Manji rizik od pojedinih vrsta raka

Istraživanja su pronašla vezu između visine i rizika od raka. U jednoj studiji iz 2015. godine, svaki dodatni centimetar visine bio je povezan sa većim rizikom od smrtnosti od raka.

Više osobe mogu imati povećan rizik od pojedinih maligniteta, uključujući rak dojke, debelog creva, jajnika i štitne žlezde. Međutim, stručnjaci naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se precizno objasnila ova veza.

Genetika takođe ima važnu ulogu

Jedan od mogućih razloga za vezu između nižeg rasta i dugovečnosti krije se u genetici. Posebno se izdvaja FOXO3 gen, koji je povezan sa manjom telesnom građom i dužim životnim vekom.

Osobe sa određenim varijantama ovog gena mogu imati manji rizik od nekih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti i pojedine vrste raka.

Na dugovečnost ipak najviše možete uticati sami

Bez obzira na visinu, način života ima veliki značaj za zdravlje i dugovečnost. Genetika se procenjuje na oko 15 do 30 odsto uticaja na životni vek, dok na ostatak značajno utiču životna sredina i navike.

Za duži i zdraviji život najvažnije je:

* redovno se kretati i vežbati
* hraniti se kvalitetno, uz obrasce poput mediteranske ishrane
* spavati 7–9 sati
* ne pušiti
* ograničiti alkohol
* redovno kontrolisati krvni pritisak, šećer i druge važne parametre
* održavati društvene kontakte
* imati aktivnosti u kojima uživate
* pronaći načine za kontrolu stresa

Zaključak: Visina može biti jedan od faktora povezanih sa dugovečnošću, ali nije presudna. Na to koliko dugo i koliko zdravo živimo mnogo više možemo uticati svakodnevnim navikama.

Geni ili način života: Šta zaista presudno utiče na dugovečnost - novo istraživanje menja sve