Pospanost posle ručka nije uvek bezazlena: Kada telo pokušava da vam kaže da postoji problem
Ako ste ikada osetili potrebu da odspavate posle obilnog ručka, mučili se da zaspite tokom popodnevnog sastanka ili skoro zaspali na putu kući iz restorana, doživeli ste veoma čest fenomen, pospanost nakon obroka.
Tehnički naziv za ovaj fenomen je postprandijalna somnolencija, a posebno je izražena u ranim popodnevnim satima, kada se često govori o „popodnevnom padu energije“.
Iako se nekada smatralo da pospanost nakon obroka nastaje zato što telo preusmerava krv iz mozga u sistem za varenje, naučni dokazi su pokazali da to nije tačno. Pospanost je rezultat kombinacije višestrukih fizioloških procesa, vrste i količine hrane, vremena obroka i kvaliteta sna.
Zašto se pospanost javlja nakon jela?
Jedan od razloga je cirkadijalni ritam, ili unutrašnji biološki sat koji utiče na telesnu temperaturu, hormone, metabolizam i druge procese u telu tokom perioda od 24 sata.
U ranim popodnevnim satima, signali koji podstiču budnost prirodno se smanjuju, zbog čega se možemo osećati pospanije posle ručka. Istovremeno, povećava se takozvana potreba za snom, što smo duže budni, veća je želja za snom.
Nakon obroka, moždana aktivnost i kognitivne funkcije se takođe mogu promeniti, dok hormonske promene uključuju promene u nivoima serotonina i melatonina, koji su uključeni u regulaciju raspoloženja i sna.
Citokini, proteini uključeni u imunološke i inflamatorne procese, takođe mogu igrati ulogu. Nakon obroka, koncentracija određenih citokina se povećava, posebno nakon obroka sa visokim sadržajem kalorija, a njihove promene mogu biti povezane sa osećajem umora.
Koje namirnice mogu povećati pospanost?
Nije bitna samo količina hrane, već i šta jedete.
Obroci bogati mastima mogu povećati osećaj umora, a ishrana bogata mastima može uticati i na kvalitet vašeg sna noću. Ovo se posebno odnosi na hranu bogatu zasićenim mastima, kao što su pržena hrana, peciva, pica, čips i prerađeno meso.
Obroci bogati ugljenim hidratima takođe mogu biti povezani sa povećanom pospanošću, posebno ako sadrže mnogo rafinisanih šećera i skroba. Slatkiši, zaslađeni sokovi i beli hleb mogu brzo povećati nivo glukoze u krvi i doprineti padu energije.
Triptofan, aminokiselina koju telo koristi za proizvodnju serotonina, a zatim melatonina, nalazi se u ribi i morskim plodovima, živini, crvenom mesu, jajima, siru, mahunarkama, soji, semenkama, orašastim plodovima i heljdi. Ove namirnice možda same po sebi ne izazivaju pospanost, ali efekat može biti izraženiji kada su deo velikog obroka ili obroka bogatog ugljenim hidratima.
Određene namirnice takođe prirodno sadrže melatonin, uključujući trešnje i sok od trešanja, paradajz, orašaste plodove i mleko.
Ručak nije uvek kriv – san, stres i vreme obroka su takođe važni
Ako ste lišeni sna, možete se osećati još pospanije nakon jela. Nedostatak sna povećava potrebu vašeg tela za snom, tako da će prirodni popodnevni pad budnosti biti primetniji. Umor takođe može biti uzrokovan stresom, nedostatkom fizičke aktivnosti, hormonskim promenama i poremećajima spavanja, kao što je nesanica.
Može li pospanost nakon jela biti znak zdravstvenog problema?
Povremena pospanost nakon obroka obično nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako se javlja često, veoma je izražena ili vam otežava funkcionisanje u svakodnevnom životu, vredi obratiti pažnju na druge simptome.
Osećaj umora nakon jela ponekad može biti povezan sa određenim medicinskim stanjima, uključujući apneju u snu, dijabetes, hipotireoidizam, anemiju i neke poremećaje varenja.
I visok i nizak nivo šećera u krvi mogu izazvati umor, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom. Nedostatak gvožđa takođe može igrati ulogu jer je povezan sa sindromom nemirnih nogu, koji može poremetiti noćni san i dovesti do povećane dnevne pospanosti.
Umor može biti uzrokovan i drugim stanjima, kao što su stres, depresija i određeni medicinski tretmani. Ako se osećate izuzetno iscrpljeno ili pospano posle skoro svakog obroka, posebno ako imate druge simptome, obratite se svom lekaru.
Kako smanjiti pospanost nakon jela?
Iako se pospanost nakon obroka ne može uvek potpuno sprečiti, neke navike mogu pomoći:
- Birajte manje obroke – veliki i visokokalorični obroci će verovatnije izazvati osećaj težine i pospanosti.
- Birajte hranu višeg kvaliteta – ishrana bogata povrćem, voćem, orašastim plodovima i drugom nutritivno vrednom hranom, a siromašna prerađenom hranom i zasićenim mastima, povezana je sa manjom dnevnom pospanošću.
- Obezbedite dovoljno sna – kvalitetan i dovoljan noćni san važan je za smanjenje dnevne pospanosti.
- Prošetajte posle obroka – umerena fizička aktivnost, poput brzog hodanja, može pomoći u povećanju budnosti. Izlaganje dnevnoj svetlosti takođe može biti korisno, jer je svetlost važan signal za cirkadijalne ritmove.
- Pijte dovoljno vode – dobra hidratacija može pomoći u održavanju budnosti.
- Pazite na kofein i alkohol – kafa ili čaj mogu privremeno smanjiti pospanost, ali kofein može poremetiti vaš noćni san, dok alkohol može dodatno povećati pospanost.
Kada je vreme za lekara?
Ako pospanost nakon jela često ometa vaš svakodnevni život ili se ne poboljšava uprkos promenama načina života, razgovarajte sa svojim lekarom. Isto važi i ako imate druge neobjašnjive simptome pored dnevne pospanosti ili sumnjate na poremećaj spavanja ili drugo zdravstveno stanje.
Odmah potražite medicinsku pomoć ako je umor praćen:
- zamagljenim vidom
- vrtoglavicom
- otokom
- zbunjenošću
- nemogućnošću mokrenja
- mislima o samopovređivanju
Dakle, ako ponekad osetite potrebu da kratko odspavate posle ručka, obično nema razloga za brigu. Međutim, jaka, česta ili neuobičajena pospanost nakon jela ne bi trebalo automatski pripisati „teškom ručku“, posebno ako je praćena drugim simptomima.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
