Koliko puta dnevno zapravo ispuštamo gasove? Rezultat je dvostruko veći nego što se mislilo
Koliko je ispuštanja gasova dnevno normalno? Nauka do sada nije imala pouzdan odgovor. Novi pametni donji veš omogućio je precizno i celodnevno merenje, a istraživači veruju da bi tehnologija mogla da pomogne i u proučavanju ishrane, crevnog mikrobioma i problema sa varenjem.
Dosadašnja istraživanja uglavnom su se oslanjala na to da učesnici sami beleže nadutost i ispuštanje gasova, što nije naročito pouzdano jer se manja ispuštanja lako previde ili zaborave. Direktno merenje pomoću rektalnih cevčica bilo je preciznije, ali neudobno i nepraktično za dugotrajno praćenje.
Istraživači su zato razvili mali nosivi uređaj koji se pričvršćuje za donji veš i pomoću senzora neprekidno prati vodonik u crevnim gasovima. Uređaj je dovoljno diskretan da može da se nosi tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti.
Njegovi tvorci smatraju da bi ovakvo praćenje jednog dana moglo da pomogne i u otkrivanju faktora koji izazivaju tegobe kod sindroma nervoznih creva i intolerancije na hranu.
Šta su pokazali prvi rezultati
U istraživanju, objavljenom u časopisu Biosensors and Bioelectronics, učestvovalo je skoro 60 zdravih osoba. Njih 19 nosilo je pametni donji veš tokom svakodnevnih aktivnosti sedam dana, dok je još 38 učestvovalo u kontrolisanom eksperimentu sa ishranom, kako bi istraživači proverili da li uređaj registruje promene u proizvodnji gasova izazvane različitom hranom.
Učesnici su uređaj bez većih teškoća nosili više od 11 sati dnevno.
Rezultati su pokazali da zdrave odrasle osobe u proseku ispuštaju gasove 32 puta dnevno, znatno više od 14 puta, koliko se često navodi u medicinskoj literaturi. Razlike među ljudima, međutim, bile su velike - od svega četiri do čak 59 puta dnevno.
- Objektivno merenje pruža nam priliku da povećamo naučnu pouzdanost u oblasti koju je do sada bilo teško proučavati - rekao je Brantli Hol, jedan od autora studije sa Univerziteta Merilend.
Zašto se meri baš vodonik
Crevni gasovi sadrže vodonik, ugljen-dioksid i azot, a kod nekih osoba i metan. Vodonik je posebno zanimljiv istraživačima jer ga proizvode mikroorganizmi u crevima, pa njegovo kontinuirano praćenje pokazuje kada i koliko intenzivno fermentišu hranu.
- Zamislite to kao uređaj za kontinuirano praćenje glukoze, samo što ovaj prati crevne gasove - objasnio je Hol.
Za razliku od glukoze ili holesterola, za proizvodnju crevnih gasova još ne postoje pouzdane referentne vrednosti. Zbog toga je teško proceniti kada je njihova količina kod neke osobe zaista prekomerna.
Slede dodatna istraživanja
Istraživači zato planiraju da pomoću pametnog donjeg veša prate dnevne i noćne obrasce kod stotina ljudi i uporede ih sa njihovom ishranom i sastavom crevnog mikrobioma.
Cilj je stvaranje svojevrsnog "atlasa ljudskih crevnih gasova", odnosno objektivnih referentnih vrednosti za mikrobnu fermentaciju u crevima. One bi kasnije mogle da posluže za proučavanje uticaja promena u ishrani, probiotika i prebiotika na aktivnost crevnog mikrobioma.
Izvor: Rts.rs/Zdravlje.kurir.rs
