Tri meseca su jeli paradajz-pire, skener pokazao velike promene: Naučnici otkrili šta likopen menja u mozgu
Paradajz je jedna od najzastupljenijih namirnica na svetu, a novo istraživanje španskih naučnika pokazuje da njegovi sastojci možda imaju zanimljiv uticaj i na mozak.
U fokusu istraživanja bio je likopen, crveni pigment iz paradajza i snažan antioksidans koji može da prođe krvno-moždanu barijeru. Naučnici su želeli da utvrde da li povećan unos likopena može da utiče na kognitivne sposobnosti i funkcionisanje mozga.
Rezultati su pokazali da je kod osoba koje su tokom tri meseca svakodnevno konzumirale paradajz-pire došlo do poboljšanja selektivne pažnje i blagog napretka u asocijativnom pamćenju.
Svakog dana jeli paradajz-pire
U randomizovanom kliničkom ispitivanju učestvovale su 42 zdrave osobe srednjih godina. Istraživanje je bilo organizovano kao ukršteno ispitivanje, što znači da su učesnici tokom različitih faza isprobavali obe vrste ishrane i tako praktično bili sami sebi kontrola.
Tokom jedne faze učesnici su svakog dana jeli 35 grama paradajz-pirea, i to tokom tri meseca. U drugoj fazi pridržavali su se ishrane sa malo likopena.
Između dve faze napravljen je period od mesec dana tokom kojeg su se učesnici hranili uobičajeno, kako bi se organizam „resetovao“ pre naredne intervencije.
Nedelju dana pre početka prve faze učesnici su izbegavali namirnice bogate likopenom i drugim karotenoidima, među kojima su paradajz, lubenica, papaja, grejpfrut i guava.
Bolja pažnja i blago poboljšanje pamćenja
Nakon tri meseca konzumiranja paradajz-pirea, učesnici su na kognitivnim testovima pokazali bolje rezultate u selektivnoj pažnji, odnosno sposobnosti da se usredsrede na važne informacije i zanemare one koje im odvlače pažnju.
Primećeno je i blago poboljšanje asocijativnog pamćenja, sposobnosti povezivanja i prisećanja informacija koje su međusobno povezane.
Kod učesnika koji su konzumirali paradajz-pire zabeleženo je i značajno povećanje koncentracije likopena u krvi.
Istraživači su registrovali i granično povećanje nivoa BDNF-a, proteina koji ima važnu ulogu u rastu, razvoju i funkcionisanju nervnih ćelija i povezuje se sa procesima učenja i pamćenja.
Šta su pokazali skeneri mozga?
Deo istraživanja koji se odnosio na snimanje mozga obuhvatio je mnogo manji broj učesnika – njih 14. Snimanja su ukazala na promene u funkcionalnoj povezanosti pojedinih velikih moždanih mreža.
Kod ishrane bogate likopenom primećeno je smanjenje povezanosti u mirovanju između određenih mreža, uključujući frontoparijetalnu i slušnu mrežu.
S druge strane, tokom ishrane sa malo paradajza uočeno je smanjenje povezanosti u mrežama dorzalne pažnje.
Istraživači smatraju da bi ove promene mogle da ukazuju na svojevrsnu funkcionalnu reorganizaciju moždanih mreža i efikasnije funkcionisanje mozga.
Slične promene ranije su primećene i nakon intervencija usmerenih na treniranje radne memorije.
Naučnici ipak upozoravaju: Rezultate treba tumačiti oprezno
Iako rezultati zvuče obećavajuće, ovo istraživanje ima važna ograničenja.
Pre svega, deo sa snimanjem mozga obuhvatio je samo 14 osoba, zbog čega su rezultati manje pouzdani i ne mogu se smatrati konačnim dokazom.
Pored toga, istraživanje nije bilo zaslepljeno – i učesnici i istraživači znali su ko konzumira paradajz-pire, a ko je na ishrani sa malo likopena. Zbog toga se ne može u potpunosti isključiti mogućnost da je svest o tome kojoj grupi pripadaju uticala na trud ili motivaciju učesnika tokom kognitivnih testova.
Zato naučnici naglašavaju da su nalazi preliminarni i da su potrebna veća i dugotrajnija istraživanja kako bi se utvrdilo da li su promene u mozgu zaista posledica konzumiranja paradajza i da li imaju dugoročni značaj.
Likopen nije jedini mogući razlog
Iako je likopen bio u centru pažnje istraživanja, paradajz sadrži i brojne druge bioaktivne supstance, antioksidanse i vitamine. Zbog toga nije moguće zaključiti da je upravo likopen odgovoran za sve uočene efekte.
Ranija istraživanja takođe su dala određene naznake da proizvodi bogati karotenoidima iz paradajza mogu biti povezani sa boljom brzinom obrade informacija, pažnjom i radnom memorijom.
Ipak, nijedno od ovih istraživanja za sada nije dokazalo uzročno-posledičnu vezu.
Kuvani paradajz može biti posebno dobar izvor likopena
Zanimljivo je da kuvanje ne mora da umanji vrednost paradajza kada je reč o likopenu. Naprotiv, termička obrada može da razgradi ćelijske zidove paradajza i učini likopen dostupnijim za apsorpciju u organizmu.
Zbog toga kuvani paradajz i paradajz-pire mogu predstavljati dobar način da se ovaj antioksidans unese putem ishrane.
Nova studija, objavljena u časopisu Antioxidants, tako daje još jedan razlog da se paradajz nađe na jelovniku, ali naučnici ističu da je prerano govoriti o paradajzu kao namirnici koja dokazano poboljšava rad mozga.
Potrebna su veća istraživanja kako bi se utvrdilo da li promene primećene nakon tri meseca mogu da potraju i, što je najvažnije, da li se zaista pretvaraju u značajna poboljšanja zdravlja i funkcije mozga.
Izvor: sciencealert.com/zdravlje.kurir.rs
