Nedostatak joda može da smanji inteligenciju: Kako da otkrijete manjak ovog minerala
Jod je esencijalni mineral značajan za pravilan rad štitne žlezde i produkciju njenih hormona. Ovaj mineral reguliše metabolizam, pomaže kod stvaranja hormona tirozina važnog za sagorevanje kalorija i temperaturu tela. Deluje na pamćenje i razvoj nervnog sistema, daje energiju. Pošto telo ne može samo da proizvodi jod, ovaj element mora unositi putem hrane. Smatra se da nedostatak joda usporava psihosomatski razvoj i smanjuje koeficijent inteligencije i do 15 odsto.
Znaci nedostatka joda
Poteškoće pri gutanju ili promuklost mogu biti znaci nedostatka joda. Osetljivo grlo takođe može biti jasan znak upozorenja na poremećaj izazvan nedostatkom joda. Stručnjaci napominju da neke grupe, na primer vegani, imaju veći rizik od nedostatka joda. Osobe koje ne konzumiraju ribu mogu jod da unesu i preko morskih algi.
Iako su kvalitetne morske alge skupe za naše uslove, dovoljne su male količine da zadovolje potrebe. Morske alge često imaju visok sadržaj joda, naročito kombu. Stručnjaci ipak dodaju da količina joda u vrstama morskih algi može značajno da varira.
Zašto je telu potreban jod?
Ukoliko telu hronično nedostaje jod, može da dođe do pada psihofizičkih sposobnosti. Štitasta žlezda može se uvećati, formirajući čvoriće ili čak strumu (gušavost), kaže dr Markus Esler.
- Međutim, nedostatak joda je posebno opasan za nerođene bebe i malu decu - kaže Esler, koji je i direktor Klinike i poliklinike za nuklearnu medicinu pri Univerzitetskoj bolnici u Bonu. Ako postoji nedovoljno snabdevanje tokom trudnoće i u ranom detinjstvu, moglo bi da dođe do jačeg rizika od kasnijih oštećenja intelektualnih sposobnosti i fine motorike.
Koje su namirnice bogate jodom?
Mleko i mlečni proizvodi, jaja, morska riba i plodovi mora važni su izvori joda. Morska riba sa visokim sadržajem joda su bakalar i aljaski bakalar (polač), dok su plodovi mora poput dagnji i škampa takođe dobri izvori.
Pored bakalara, koji je jedan od najboljih ribljih izvora joda, i dosta pristupačniji oslić je bogat jodom, kao i skuša, koja ima bitne količine joda i zdrave omega-3 masne kiseline.
S druge strane, hrana biljnog porekla kao što su žitarice, povrće, voće i mahunarke uglavnom ima nizak sadržaj joda, navodi Nemačko društvo za ishranu.
Iako je kombu alga značajan izvor joda, organizacije u Nemačkoj savetuju da se ona ne koristi kao izvor ovog minerala, jer sadržaj joda obično nije naveden na proizvodu i može značajno da varira.
S druge strane, konzumiranje određenih proizvoda od morskih algi nosi rizik od prekomernog unosa joda i zdravstvenih problema.
Ko bi trebalo da obrati posebnu pažnju na unos joda?
Iako Srbija spada u zemlje sa dovoljnim unosom joda zato što se kuhinjska so jodira, svako ko se pridržava veganske ishrane i izbegava hranu sa visokim sadržajem joda trebalo bi da obrati pažnju na unos joda.
Trudnicama, dojiljama i deci starijoj od 13 godina savetuje se 150 mikrograma joda dnevno pored uravnotežene ishrane. Ovo je posebno važno jer prirodni sadržaj joda u lokalnim namirnicama uglavnom nije dovoljan da zadovolji potrebe.
Koliko joda bi trebalo da uzimamo?
Nemačko društvo za ishranu savetuje:
80 mikograma joda dnevno za odojčad mlađu od 12 meseci
90 mirkograma joda dnevno za decu mlađu od 7 godina
120 mirkograma joda dnevno za decu mlađu od 13 godina
150 mikrograma joda dnevno za adolescente i odrasle
Pošto trudnice i dojilje imaju povećanu potrebu za jodom, referentne vrednosti ovde iznose 220 µg joda dnevno za trudnice i 230 µg joda dnevno za dojilje.
Izvor: yahoo.com/ zdravlje.kurir.rs
