Nizak hemoglobin nije uvek zbog manjka gvožđa: Kada se radi analiza haptoglobina?
Kada je hemoglobin nizak, jedan od prvih uzroka na koji se pomisli jeste nedostatak gvožđa. Međutim, anemija može da nastane i kada se crvena krvna zrnca, odnosno eritrociti, razgrađuju brže nego što organizam uspeva da ih nadoknadi. Jedna od analiza koja može da pomogne u otkrivanju takvog problema jeste haptoglobin (Hp).
Haptoglobin je protein koji stvara jetra, a njegova uloga je da vezuje hemoglobin koji se nalazi izvan eritrocita. Hemoglobin se najvećim delom nalazi upravo u crvenim krvnim zrncima i prenosi kiseonik iz pluća do tkiva. Kada eritrociti završe svoj životni vek, oslobađa se mala količina hemoglobina. Haptoglobin ga vezuje, a zatim ga jetra uklanja iz krvotoka.
Zašto haptoglobin može da bude nizak?
Kada su eritrociti oštećeni ili se razgrađuju brže nego što je uobičajeno, u krv se oslobađa veća količina hemoglobina. Haptoglobin tada vezuje višak slobodnog hemoglobina i može da se troši brže nego što jetra uspeva da ga proizvede, zbog čega njegova koncentracija u krvi opada.
Zato se analiza haptoglobina najčešće koristi u dijagnostici hemolitičke anemije, stanja u kojem se eritrociti uništavaju brže nego što organizam može da ih nadoknadi. Test može da bude deo ispitivanja i kada treba utvrditi da li je druga vrsta anemije ili poremećaj krvi uzrok tegoba.
Na hemolitičku anemiju mogu da ukažu slabost, umor, bledilo, otežano disanje, glavobolja, vrtoglavica i poremećaji srčanog ritma, a mogu da se jave i žutica, odnosno žuta prebojenost kože i beonjača, kao i tamna mokraća.
Haptoglobin može da se određuje i nakon transfuzije krvi ako postoji sumnja na neželjenu transfuzijsku reakciju, zajedno sa drugim analizama.
Šta znači nizak, a šta povišen haptoglobin?
Nizak haptoglobin može da ukaže na hemolitičku anemiju, ali se može javiti i kod bolesti jetre i reakcije na transfuziju. Sam rezultat zato nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.
Povišene vrednosti mogu da se jave kod zapaljenskih stanja, teških infekcija, ulceroznog kolitisa, pojedinih reumatskih bolesti i dijabetesa. Haptoglobin je, naime, protein akutne faze, pa njegova koncentracija može da raste tokom zapaljenja. Ipak, ova analiza se obično ne koristi za dijagnostikovanje bolesti samo na osnovu povišene vrednosti.
Rezultat mogu da promene i veliki gubitak krvi, poremećaji funkcije bubrega i pojedini lekovi.
Jedan rezultat nije dovoljan
Nalaz haptoglobina lekar tumači zajedno sa simptomima, zdravstvenom istorijom i drugim laboratorijskim parametrima. U zavisnosti od razloga ispitivanja, mogu da se odrede krvna slika, broj retikulocita, hemoglobin, hematokrit, laktat-dehidrogenaza (LDH) i razmaz periferne krvi.
Za analizu haptoglobina uzima se uzorak krvi iz vene, a posebna priprema uglavnom nije potrebna. Referentne vrednosti mogu da se razlikuju među laboratorijama, pa bi rezultat trebalo tumačiti prema opsegu navedenom uz konkretan nalaz i u sklopu ostalih analiza.
Izvor: Medline-plus.org/Zdravlje.kurir.rs
