Neželjeni efekti magnezijuma koje morate da znate: Ovi simptomi upozoravaju da ste preterali

Magnezijumje važan mineral za brojne funkcije u organizmu, ali uzimanje suplemenata u većim dozama može izazvati neželjene efekte. Najčešće su tegobe sa varenjem, dok u veoma retkim slučajevima prevelika količina može dovesti do toksičnosti i ozbiljnih komplikacija.

Koji su najčešći neželjeni efekti?

Najčešće tegobe povezane sa suplementima magnezijuma su:

* bol u stomaku
* dijareja
* mučnina
* povraćanje
* stomačne tegobe

Magnezijum se inače koristi i za ublažavanje zatvora, jer privlači vodu u creva, omekšava stolicu i olakšava pražnjenje. Upravo taj efekat može kod nekih ljudi izazvati dijareju i druge digestivne tegobe.

Uzimanje suplementa uz obrok može pomoći da se smanji mogućnost pojave stomačnih tegoba.

Koji oblici magnezijuma češće izazivaju dijareju?

Neki oblici magnezijuma češće mogu da izazovu digestivne probleme, naročito dijareju. Među njima su magnezijum-karbonat, magnezijum-hlorid, magnezijum-oksid i magnezijum-glukonat.

Rizik od neželjenih efekata dodatno raste sa većim dozama.

Kada previše magnezijuma može da bude opasno?

Veoma velike količine magnezijuma mogu dovesti do toksičnosti magnezijuma, odnosno hipermagnezijemije. To je retko stanje, ali može biti ozbiljno.

Simptomi mogu da uključuju:

* nizak krvni pritisak
* slabost mišića
* umor i izraženu malaksalost
* crvenilo kože
* otežano mokrenje
* usporen, ubrzan ili nepravilan rad srca

U najtežim slučajevima mogu nastati ozbiljne komplikacije, uključujući srčanu slabost, probleme sa disanjem i srčani zastoj.

Ko bi trebalo posebno da bude oprezan?

Veći rizik od neželjenih efekata postoji kod osoba koje imaju oštećenu funkciju bubrega ili bubrežnu slabost, uključujući pacijente sa hroničnom bubrežnom bolešću i osobe koje idu na dijalizu.

Razlog je jednostavan – bubrezi imaju važnu ulogu u uklanjanju viška magnezijuma iz organizma.

Rizik je veći i kod starijih osoba, kod kojih funkcija bubrega može da opada sa godinama.

Magnezijum može da utiče i na neke lekove

Magnezijum može da utiče na apsorpciju ili dejstvo pojedinih lekova, zbog čega je važno obratiti pažnju na vreme njihovog uzimanja.

Poseban oprez potreban je kod:

Antibiotika – magnezijum može da stupi u interakciju sa tetraciklinima i hinolonima. Uobičajena preporuka je da se određeni antibiotici uzmu najmanje dva sata pre magnezijuma ili četiri do šest sati nakon njega.

Bisfosfonata – lekova koji se koriste u lečenju osteoporoze. Magnezijum i ove lekove takođe treba vremenski razdvojiti.

Diuretika – lekova poznatih kao „tablete za izbacivanje vode“, koji mogu uticati na nivo magnezijuma u organizmu.

Inhibitora protonske pumpe (IPP) – lekova koji smanjuju stvaranje želudačne kiseline. Dugotrajna upotreba može uticati na nivo magnezijuma.

Koliko magnezijuma je dovoljno?

Za odrasle osobe gornja granica za magnezijum koji se unosi putem suplemenata i lekova iznosi 350 mg dnevno. Ova granica se ne odnosi na magnezijum koji se prirodno nalazi u hrani.

Potrebe organizma zavise od uzrasta i pola. Preporučeni dnevni unos iz svih izvora iznosi približno:

Uzrast Muškarci Žene
14–18 godina 410 mg 360 mg
19–30 godina 400 mg 310 mg
31 godina i stariji 420 mg 320 mg

Tokom trudnoće i dojenja potrebe žena mogu biti drugačije.

Kada bi trebalo da se javite lekaru?

Pre nego što počnete da uzimate magnezijum kao suplement, posebno ako koristite lekove ili imate hronično oboljenje, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom o tome da li vam je suplement potreban i koja doza je odgovarajuća.

Ako se nakon uzimanja magnezijuma jave bolovi ili simptomi koji mogu ukazivati na toksičnost, prekinite uzimanje i obratite se lekaru.

Hitno potražite medicinsku pomoć ako primetite krv u stolici ili crnu, katranastu stolicu, jer to može biti znak krvarenja iz gastrointestinalnog trakta.

Izvor: health.com/zdravlje.kurir.rs

Koji magnezijum je pravi izbor za vas? Stručnjak za ishranu otkriva razliku između glicinata, citrata, malata i oksida