Osećate se depresivno? Evo koje analize lekar može da vam preporuči i šta one otkrivaju

Depresijunajčešće povezujemo sa psihičkim zdravljem, ali simptomi poput bezvoljnosti, umora, problema sa koncentracijom, promena sna i apetita mogu imati i druge uzroke. Određena zdravstvena stanja mogu da izazovu tegobe koje liče na depresiju, pa lekar u nekim slučajevima može preporučiti laboratorijske analize kako bi ih proverio ili isključio.

Analize štitne žlezde

Štitna žlezda proizvodi hormone koji imaju važnu ulogu u regulisanju metabolizma, energije, telesne temperature i rada srca. Kada proizvodi premalo ili previše hormona, mogu se javiti simptomi koji podsećaju na depresiju.

Umor, manjak energije, problemi sa spavanjem, promena apetita, poteškoće sa koncentracijom i promene raspoloženja mogu se javiti i kod poremećaja rada štitne žlezde.

Zbog toga lekar može preporučiti proveru funkcije štitne žlezde, najčešće određivanjem TSH, a po potrebi i hormona FT4, odnosno dodatnih analiza.

Povezanost bolesti štitne žlezde i depresije je složena. S jedne strane, poremećaj hormona može izazvati simptome koji liče na depresiju, a s druge, osobe sa hroničnim bolestima mogu imati veći rizik od razvoja depresivnih simptoma.

Ako se utvrdi da postoji problem sa štitnom žlezdom, njegovo lečenje može biti važan deo rešavanja tegoba.

Kompletna krvna slika

Kompletna krvna slika (KKS) može pokazati broj i karakteristike različitih krvnih ćelija, uključujući crvena i bela krvna zrnca.

Jedan od razloga zbog kojih lekar može preporučiti ovu analizu jeste provera anemije. Nedostatak crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina može izazvati izražen umor, slabost, manjak energije i poteškoće sa koncentracijom, što osoba ponekad može doživeti kao depresivno raspoloženje.

Ako se utvrdi anemija, lekar će dalje tražiti njen uzrok, na primer nedostatak gvožđa, vitamina B12 ili folata, u zavisnosti od nalaza i simptoma.

KKS, kao i provera funkcije štitne žlezde, spada među jednostavne analize koje mogu pomoći u otkrivanju zdravstvenih problema sa simptomima sličnim depresiji.

Šećer u krvi, elektroliti, jetra i bubrezi

Lekar može preporučiti i analize koje daju širu sliku o metaboličkom zdravlju. One mogu obuhvatiti nivo glukoze u krvi, elektrolite, kao i pokazatelje funkcije jetre i bubrega.

Poremećaji nivoa šećera u krvi, promene koncentracije elektrolita, kao i određene bolesti jetre ili bubrega mogu biti povezani sa umorom, promenama raspoloženja, problemima sa koncentracijom i drugim tegobama koje se mogu preklapati sa simptomima depresije.

Ove analize mogu biti posebno korisne ako postoje i drugi simptomi ili zdravstveni problemi.

Važno je i to da pojedini psihijatrijski lekovi mogu uticati na određene metaboličke parametre, pa lekaru mogu biti potrebni početni rezultati analiza pre uvođenja terapije ili tokom lečenja.

Vitamin B12 i vitamin D

Nizak nivo vitamina B12 povezuje se sa različitim neurološkim i psihičkim simptomima, a njegov nedostatak može biti praćen umorom, slabošću i problemima sa koncentracijom.

Vitamin B12 je važan za normalno funkcionisanje nervnog sistema i stvaranje krvnih ćelija, zbog čega njegov nedostatak može imati više različitih posledica.

I vitamin D se istražuje u vezi sa depresivnim simptomima. Ipak, povezanost između nivoa vitamina D i depresije nije jednostavna, niti znači da će uzimanje vitamina D automatski rešiti depresivne tegobe.

Zato se testiranje vitamina B12 ili vitamina D ne radi automatski kod svake osobe sa depresijom. Lekar može da ga preporuči u zavisnosti od simptoma, zdravstvenog stanja, načina ishrane, ranijih nalaza i drugih faktora.

Ako se utvrdi nedostatak, nadoknada vitamina može biti deo lečenja tog problema, ali ne predstavlja zamenu za terapiju depresije kada je ona potrebna.

Alkohol, psihoaktivne supstance i lekovi

Na raspoloženje mogu uticati i alkohol, psihoaktivne supstance, ali i pojedini lekovi.

Zbog toga će lekar tokom razgovora sa osobom koja ima depresivne simptome verovatno pitati o konzumiranju alkohola, upotrebi psihoaktivnih supstanci i svim lekovima i suplementima koje osoba uzima.

U određenim situacijama mogu se raditi i testovi na prisustvo alkohola ili droga, posebno kada se simptomi pojave naglo ili postoji sumnja da su povezani sa upotrebom neke supstance.

I pojedini lekovi mogu uticati na raspoloženje. Među njima su, između ostalih, kortikosteroidi, izotretinoin, pojedini lekovi protiv epilepsije i određeni drugi lekovi.

To ne znači da treba samoinicijativno prekidati bilo koju terapiju. Ako sumnjate da je neki lek povezan sa promenama raspoloženja, razgovarajte sa lekarom koji ga je propisao.

Da li bi svako ko ima simptome depresije trebalo da uradi sve ove analize?

Ne.

Laboratorijske analize nisu obavezne za postavljanje dijagnoze depresije, a izbor testova zavisi od simptoma, zdravstvene istorije, lekova koje osoba koristi i nalaza lekarskog pregleda.

Kod nekih ljudi dovoljno je pogledati nedavne rezultate sistematskog pregleda, dok će kod drugih lekar proceniti da je potrebno uraditi dodatne analize.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se uz promene raspoloženja javljaju i izražen umor, neobjašnjiv gubitak ili dobitak na težini, promene apetita, poremećaji sna, ubrzan ili usporen rad srca, osećaj hladnoće, slabost, trnjenje ili drugi novi fizički simptomi.

Najvažnije je otkriti šta stoji iza simptoma

Osećaj tuge, bezvoljnosti ili gubitka interesovanja ne znači uvek da je uzrok isključivo psihičke prirode. Ponekad zdravstveni problem može izazvati slične simptome, a ponekad se fizičko i mentalno zdravlje prepliću.

Zato je važno da se kod novih ili upornih simptoma razgovara sa lekarom, koji će na osnovu razgovora, pregleda i zdravstvene istorije proceniti da li su potrebne laboratorijske analize i koje.

Ako su prisutni simptomi depresije koji traju, pogoršavaju se ili značajno ometaju svakodnevni život, ne sme se čekati da laboratorijski nalazi „pokažu“ depresiju – potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs

Depresija je izlečiva i nije slabost: Prvi korak je da potražite pomoć koja je tu, odmah pored vas