Trnjenje ruke noću nije uvek bezazleno: Ovaj znak može ukazivati na problem sa živcem
Da li se budite sa utrnulom rukom koju jedva osećate, a nakon pomeranja ili protresanja neprijatan osećaj nestane? Trnjenje, peckanje, osećaj „mravinjanja“ ili slabiji stisak mogu ukazivati na problem sa živcem. Sindrom karpalnog tunela može biti prva pomisao, ali neki smatraju i plaše se da je u pitanju neka vrsta neurodegenerativne bolesti.
– Parestezije su promene u osećaju u rukama ili drugim delovima tela koje se osećaju kao peckanje, ubod ili pravi električni šokovi, ponekad čak i lokalizovano peckanje. Ovi simptomi su često povezani sa osećajem utrnulosti i smanjenjem osećaja dodira. Ovo se javlja kad god je živac pritisnut, iritiran ili oštećen, što uzrokuje abnormalnu nervnu provodljivost. Nervi su, zapravo, električni kablovi napravljeni od živog tkiva: spolja imaju izolacionu traku, a iznutra stotine hiljada dugih, tankih ćelija koje prenose električne impulse iz mozga - objašnjava dr Matija Karoco, hirurg šake i direktor Odeljenja za minimalno invazivnu hirurgiju u bolnici San Rafaele u Milanu.
Kada se pritisnu, njihova funkcionalnost se menja, a peckanje je jedan od mogućih simptoma. Ruke su posebno sklone nelagodnosti jer predstavljaju jedno od područja sa najvećom koncentracijom nervnih završetaka u telu.
Pažljivo sa rukom ispod jastuka
Mnogi vole da spavaju sa rukom ispod jastuka jer im taj položaj pomaže da lakše zaspe.
– Ako ruka nije dugo pritisnuta i tokom spavanja menjamo položaj, najčešće nećemo imati neprijatan osećaj nakon buđenja – kaže dr Karoco.
Međutim, ako ruka satima ostane u istom položaju ili pritisnuta ispod jastuka, mogu se javiti trnjenje i peckanje. Iako će takav osećaj uglavnom proći nakon promene položaja, lekar savetuje da obratite pažnju na signale koje vam telo šalje.
Ako osetite trnjenje ili peckanje, čak i ako se javlja samo povremeno, promenite položaj ruke. Isto važi i kada dugo sedite ili držite noge prekrštene, jer dugotrajan pritisak može opteretiti živac.
Kada se peckanje javlja često
Međutim, situacija se menja kada se simptom javlja često, traje nekoliko minuta, čak i sati, i primorava osobu da se budi tokom noći čak i kada održava pravilno držanje.
Važno je napomenuti da li pogađa iste prste i da li je povezano sa drugim motoričkim promenama, kao što su gubitak snage, teškoće sa finim pokretima i progresivno pogoršanje simptoma. Tada moramo uzeti u obzir kompresivnu neuropatiju - kaže hirurg.
U ovom slučaju, reč je o sindromu karpalnog tunela, kompresiji nerva koja neće proći bez posete lekaru. Žene između 35 i 70 godina su najviše izložene riziku od ovog sindroma.
– Karpalni tunel je tunel gde se spajaju tetive fleksora prstiju i srednji živac(ci). Ako osoba zloupotrebljava ovaj deo zgloba, izvodeći ponavljajuće pokrete u pogrešnim položajima (na primer, koristeći miš), tetive se trljaju o zidove ovog tunela. Ovoji koji ih okružuju postaju iritirani, otečeni i zauzimaju više prostora, uzrokujući upalu srednjeg živca, što u početku izaziva poznate simptome, uključujući i bol. Međutim, vremenom se živac oštećuje, postaje fibrozan i gubi senzornu i motoričku funkciju u prstima, uključujući i palac – naglašava dr Karoco.
U tim slučajevima, intervencija je neophodna što je pre moguće, ili barem pre nego što oštećenje postane nepovratno.
Žene su osetljivije
Žene su podložnije sindromu karpalnog tunela, i generalno su sklonije upali tetivnih ovojnica, što tada predstavlja početak procesa kompresije nerva. Ove strukture imaju mnogo receptora za estrogen i stoga su osetljive na periode velikih hormonskih fluktuacija. Peckanje, bol i otok se češće javljaju ako imate neredovnu menstruaciju, ako patite od sindroma policističnih jajnika, tokom trudnoće ili čak tokom menopauze, jer ovi receptori čine sinovijalnu tečnost, koja deluje kao amortizer između ovojnice i tetiva, viskoznijom i stoga manje efikasnom.
Tokom menopauze tečnost stagnira, stvarajući upalu. Hipotireoza takođe olakšava oticanje tkiva, što održava ovaj začarani krug - naglašava stručnjak. Takođe preporučuje da se u ovom slučaju konsultujete sa ginekologom ili endokrinologom i posetite specijalistu za šake.
Pukotine na vrhovima prstiju
Razvoj sindroma karpalnog tunela može biti dug proces. Pre nego što se pojavi stvarni bol, osoba može mesecima da zauzima loše držanje, ignorišući nelagodnost kao posledicu prekomernog rada.
Da bi se olakšala blagovremena dijagnoza i rana poseta specijalisti za šake, preporučujem pažljiv pregled vrhova prstiju. Naime, ovaj sindrom dovodi do hipohidroze: vrhovi prstiju postaju suvi, sa prisustvom fisura ili malih pigmentisanih pukotina.
- Ukoliko se pojave drugi simptomi, odlazak u apoteku ili kod dermatologa nije dovoljan: specijalizovani centar posvećen šaci i minimalno invazivnoj hirurgiji moći će da izvrši i druge testove kako bi potvrdio dijagnozu, kao što je Tinelov test, gde lekar nežno tapka po koži na strateškim tačkama na zglobu kako bi izazvao eventualnu paresteziju - objašnjava dr Karoco.
Rehabilitacija ili endoskopska procedura
Dobra vest je da fizička rehabilitacija može biti veoma korisna.
Fizioterapeut može da nauči pacijente specifičnim tehnikama istezanja, koje su nešto poput joge za zglobove. Ovaj pristup nazivamo konzervativnim jer često može da eliminiše potrebu za operacijom. Međutim, ako nam testovi poput elektromiografije pokažu da je živac previše oštećen, endoskopska tehnika sa rupom od 5 mm (pod lokalnom anestezijom) omogućava nam da „oslobodimo“ kanal bez uticaja na okolne strukture. Oporavak je veoma brz i već sledećeg dana možete sesti za volan - zaključuje hirurg.
Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
