Zimsko ili letnje računanje vremena? Analiza otkriva šta je bolje za zdravlje
- Kanadska analiza zaključuje da je trajno zimsko računanje vremena bolji izbor za zdravlje, jer donosi raniji pristup jutarnjoj svetlosti.
- Stalno letnje vreme pomerilo bi izlazak sunca kasnije, pa bi mnogi jutro provodili u mraku i imali veći nesklad između biološkog i društvenog ritma.
- Naučnici zato preporučuju zimsko vreme, a ako se zadrži letnje, savetuju kasniji početak škole i rada i više jutarnjeg svetla u zatvorenom.
Dok se raspravlja o ukidanju sezonskog pomeranja sata, postavlja se ključno pitanje: koje vreme treba trajno zadržati, letnje ili zimsko? Nova kanadska analiza zaključuje da je trajno zimsko vreme bolji izbor za zdravlje jer omogućava raniji pristup jutarnjoj svetlosti.
Uvođenje stalnog letnjeg računanja vremena osiguralo bi duže večeri, ali bi takođe odložilo zimski izlazak sunca za sat vremena. To znači da bi ljudi koji rano ustaju zbog posla ili škole veći deo jutra provodili u mraku.
Psihijatar Rejmond Lam sa Univerziteta Britanske Kolumbije i njegove kolege procenili su zdravstvene posledice stalnog letnjeg računanja vremena. Njihova analiza obuhvatila je postojeća istraživanja o biološkim ritmovima, snu, raspoloženju i ekonomskim efektima, a takođe je ispitala i iskustva zemalja koje su već uvele stalno računanje vremena.
Uticaj na biološki sat
Glavni biološki sat u mozgu koordinira san, budnost i druge telesne funkcije i potrebna mu je dnevna sinhronizacija sa danom da bi pravilno funkcionisao. Jutarnje svetlo mu pomaže da se pomeri ranije, dok ga večernje svetlo pomera kasnije.
Jedan od autora studije, Ralf Mistlberger sa Univerziteta Sajmon Frejzer, objasnio je to jednostavnim poređenjem:
- To je kao da imate ručni sat koji kasni deset minuta svakog dana, pa ga morate podešavati svakog jutra unapred.
Sa manje jutarnje svetlosti, obrasci spavanja mogu se kasnije pomeriti, dok obaveze poput škole i posla i dalje počinju u isto vreme. Kao rezultat toga, buđenje na vreme često dovodi do kraćeg sna. Ova neskladnost između biološkog sata i društvenog rasporeda, poznata kao „socijalni džetleg“, povezana je sa lošijim fizičkim i mentalnim zdravljem.
Na primer, u Torontu početkom januara sunce bi izlazilo u 7:51 ujutru po zimskom vremenu, a tek u 8:51 ujutru po letnjem vremenu. Stanovnik koji se budi u 7 ujutru bi u oba slučaja bio budan pre zore, ali bi i po zimskom računanju vremena dan i dalje počeo sat vremena ranije.
Iskustva i rizici
Istraživači su takođe analizirali geografske podatke. Studije pokazuju da ljudi koji žive na zapadnoj granici svoje vremenske zone, gde sunce kasnije izlazi, u proseku manje spavaju i imaju lošije zdravstvene i ekonomske ishode. Iako ove asocijacije ne dokazuju direktnu uzročnost, one ukazuju na negativan uticaj kasnijeg izlaska sunca.
Sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije koji se često javlja zimi, takođe je razmatran. Jedno od glavnih objašnjenja je da je biološki sat odložen zbog odloženog jutarnjeg svetla. Dok terapija jakim jutarnjim svetlom pomaže u pomeranju sata unapred, kasniji izlazak sunca ima suprotan efekat.
Tinejdžeri i mladi odrasli, čiji se biološki sat prirodno pomera kasnije u tom uzrastu, mogu biti posebno podložni.
Uprkos rizicima, neki regioni su se već opredelili za trajno letnje računanje vremena. Britanska Kolumbija, Alberta i Severozapadne teritorije u Kanadi više neće menjati satove u novembru. U SAD, Predstavnički dom je usvojio zakon kojim se letnje računanje vremena trajno uspostavlja u julu, o čemu čeka odluku u Senatu.
Međutim, istorija pokazuje da takve odluke nisu uvek dugoročne. SAD su uvele letnje računanje vremena tokom cele godine 1974. godine, ali su ga napustile u roku od godinu dana zbog zabrinutosti zbog putovanja dece u školu po mraku. Rusija je napravila isti potez 2014. godine nakon što ga je uvela 2011. godine.
Preporuke naučnika
Autori studije, objavljene u časopisu Kanadskog medicinskog udruženja, priznaju da stalno zimsko računanje vremena donosi raniji sumrak zimi, a veoma rani letnji izlazak sunca može neke ljude probuditi prerano. Međutim, ističu da većina dokaza podržava standardno zimsko računanje vremena kao zdraviji izbor.
Njihova glavna preporuka je usvajanje trajnog zimskog računanja vremena. Ukoliko vlasti odluče da koriste letnje računanje vremena tokom cele godine, naučnici savetuju uvođenje mera za ublažavanje posledica.
To uključuje mogućnost kasnijeg početka škole i rada, poboljšanje izloženosti jakom svetlu u zatvorenom prostoru ujutru i praćenje indikatora kao što su problemi sa spavanjem, zimska depresija i broj saobraćajnih nezgoda.
Izvor: Index.hr/Zdravlje.Kurir.rs
