Vitamin K nije važan samo za zgrušavanje krvi: Zašto je značajan i za zdravo starenje?
- Vitamin K nije važan samo za zgrušavanje krvi, već i za zdravlje kostiju, jer K2 usmerava kalcijum u kosti i zube umesto u krvne sudove.
- Nova istraživanja povezuju dovoljan unos vitamina K sa očuvanjem gustine kostiju, zdravljem srca i mozga tokom starenja, dok se manjak vezuje za osteoporozu i kardiovaskularne bolesti.
Vitamin K je grupa vitamina rastvorljivih u mastima, bitna za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju. Postoji nekoliko oblika vitamina K - K1 ima ga u biljnim namirnicama, tamnozelenom lisnatom povrću, njegova ključna uloga je da omogući pravilno zgrušavanje krvi. Postoji i vitamin K2 kojeg ima u namirnicama životinjskog porekla i fermentisanoj hrani, ovaj oblik K vitamina usmerava kalcijum u kosti i zube umesto u krvne sudove. Vitamin K3 je sintetski oblik.
Nova saznanja potvrđuju korisnu ulogu vitamina K u očuvanju gustine kostiju, zdravlju srca i mozga tokom starenja, zbog čega je važno da ga unosimo u dovoljnim količinama putem ishrane.
Vitamim K je bitan za proces zdravog starenje
Unos dovoljnih količina određenih vitamina povezuje se sa boljim zdravljem. Na primer, dovoljan unos vitamina D i suplementacija ribljim uljem mogli bi da smanje rizik od demencije, dok svakodnevno uzimanje multivitaminskog preparata može da uspori biološko starenje, odnosno starenje na ćelijskom nivou.
Međutim, nisu svi nutrijenti koji bi mogli dugoročno da nam koriste podjednako poznati. Holin je supstanca koja se često unosi u nedovoljnim količinama, a nalazi se u namirnicama poput žumanaca, veruje se da holin može da doprinese boljoj funkciji mozga tokom menopauze.
Međutim, pokazalo se da je vitamin K naročito bitan za proces zdravog starenja. S druge strane, nedostatak vitamina K dovodi se u vezu s bolestima povezanim sa starenjem, kao što su kardiovaskularne bolesti, neurodegenerativne bolesti i osteoporoza.
Šta je vitamin K i zašto je koristan tokom starenja?
Kao što je već navedeno, vitamin K je grupa vitamina rastvorljivih u mastima, koja se najčešće povezuje sa pravilnim zgrušavanjem krvi. Injekcija vitamina K daje se svakom novorođenčetu odmah po rođenju, kako bi se sprečila hemoragijska bolest novorođenčadi i opasna unutrašnja krvarenja.
Međutim, kako je istaknuto u jednom naučnom radu iz 2019. godine, svođenje značaja ovog nutrijenta samo na tu funkciju ne prikazuje njegov pun potencijal.
- Danas je poznato da se delovanje vitamina K proteže daleko izvan okvira zgrušavanja krvi - navodi se u radu.
Sva svojstva vitamina K
Istraživači su dodali da vitamin K ima „nove i manje istražene funkcije kao molekul sa protivupalnim i antioksidativnim svojstvima”, koje bi mogle da budu korisne za srce i kosti tokom starenja.
Drugo istraživanje pokazalo je da vitamin K, koji učestvuje u regulaciji ravnoteže kalcijuma, može da pomogne u očuvanju gustine i čvrstine kostiju u delovima kuka koji nose telesnu težinu kod žena nakon menopauze.
Vitamin K mogao bi da doprinese i očuvanju zdravlja mozga i zaštiti od demencije aktiviranjem moždanog proteina pod nazivom Gas6. Taj protein, zauzvrat, može da štiti moždane ćelije. Vitamin K može i da poboljša način na koji organizam metaboliše glukozu. To je važno jer se tolerancija na glukozu smanjuje sa godinama.
Vitamin K2 je posebno izdvojen kao „zanemareni činilac zdravlja kardiovaskularnog sistema” u jednom preglednom naučnom radu. Mogao bi da smanji rizik od razvoja krutih i/ili kalcifikovanih vena i arterija, promena koje postaju verovatnije u poznijem životnom dobu.
U jednom istraživanju o vitaminu K i kognitivnom zdravlju ukazano je na „nedostatak objavljenih naučnih radova” o ovoj temi, dok je u drugom navedeno da je „većina dostupnih istraživanja opservacionog tipa, a da je trenutno dostupno samo nekoliko randomizovanih studija”.
Koliko vitamina K mi je potrebno?
Preporučeni dnevni unos vitamina K zavisi od starosti i pola: Odrasli muškarci (stariji od 18 godina) trebalo bi da uzimaju oko 120 mikrograma (µg) dnevno, žene (starije od 18 godina) oko 90 mikrograma (µg) dnevno, trudnice i dojilje oko 90 mikrograma (µg) dnevno, adolescenti (14–18 godina) oko 75 mikrograma (µg), deca (9–13 godina) oko 60 mikrograma (µg), mališani (4–8 godina) oko 55 mikrograma (µg), deca od 1 do 3 godine oko 30 mikrograma (µg). Bebe od 7 do 12 meseci oko 2,5 mikrograma (µg), bebe do 6 meseci oko 2 mikrograma (µg) dnevno.
Stručnjaci ističu da većina osoba unosi dovoljne količine vitamina K kroz uravnoteženu ishranu.
Koji su dobri izvori vitamina K?
To su pre svega zeleno lisnato povrće, brokoli, spanać. Ulja poput sojinog, ulja uljane repice i maslinovog ulja. Dobar izvor su i orašasti plodovi, poput pečenog indijskog oraha i pinjola, žitarice.
Vitamin K ima i u soku od sveže šargarepe i nara. Pošto je vitamin K rastvorljiv u mastima, najbolje ga je unositi zajedno sa zdravim mastima, kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke i masna riba, jer ga na taj način organizam može lakše da apsorbuje.
Izvor: huffingtonpost.co.uk/ zdravlje.kurir.rs
