Holesterol može biti visok i kod ljudi koji se zdravo hrane: Genetika često ima presudnu ulogu
Dobro se hranite, redovno vežbate, održavate zdravu telesnu težinu i nemate problema sa krvnim pritiskom ili šećerom u krvi. Ipak, rezultati laboratorijskih analiza pokazuju da vam je holesterol povišen. Kako je to moguće i da li postoji razlog za zabrinutost?
Odgovor je da visok holesterol ne mora uvek da bude posledica loših životnih navika. Genetika, porodična istorija bolesti i određeni metabolički poremećaji mogu da utiču na njegove vrednosti čak i kod osoba koje vode računa o zdravlju.
Kako objašnjavaju kardiolozi, holesterol je samo jedan od pokazatelja kardiovaskularnog zdravlja, ali njegov značaj ne sme se potcenjivati. Posebno je važan LDL holesterol, poznat kao loš holesterol, jer doprinosi stvaranju naslaga na zidovima arterija, koje vremenom mogu da ih suze i povećaju rizik od srčanog i moždanog udara.
Da li možete imati visok holesterol, a da ste inače zdravi?
Da. Prema rečima dr Nandini Nair, kardiologa i profesorke medicine, osoba može imati povišen holesterol, a istovremeno normalan krvni pritisak, šećer u krvi i telesnu težinu, kao i dobru fizičku kondiciju.
Holesterol je samo jedna komponenta kardiovaskularnog zdravlja. Ipak, povišen LDL holesterol ostaje važan faktor rizika jer doprinosi nakupljanju plaka u arterijama tokom vremena, čak i kod ljudi koji se dobro osećaju i nemaju nikakve simptome.
Zbog toga odsustvo tegoba ne znači da su krvni sudovi zaštićeni od posledica povišenog holesterola.
Šta može da izazove visok holesterol ako su ostali nalazi uredni?
Jedan od mogućih razloga je genetika.
Kod nekih ljudi povišen holesterol posledica je naslednih poremećaja, poput porodične hiperholesterolemije, a ne načina života.
Kako objašnjava dr Kavita Šarma, kardiolog, osobe sa ovim poremećajem mogu imati veoma dobre životne navike, a ipak imati izrazito visok LDL holesterol i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Porodična hiperholesterolemija je nasledno stanje koje utiče na sposobnost organizma da uklanja LDL holesterol iz krvi. Zbog toga njegove vrednosti mogu biti visoke od ranog životnog doba, a rizik od prevremenih srčanih bolesti veći.
Drugi poremećaji metabolizma masti takođe mogu uticati na rezultate analiza. Među njima su i nasledna stanja povezana sa izrazito povišenim trigliceridima.
To znači da ni zdrava ishrana ni redovna fizička aktivnost kod nekih osoba ne mogu same da obezbede normalne vrednosti holesterola.
Šta znači biti zdrav ako imate povišen holesterol?
Kada se kaže da je neko zdrav, najčešće se misli na odsustvo velikih faktora rizika i poznatih bolesti.
To podrazumeva normalan krvni pritisak, uredan nivo šećera u krvi, zdravu telesnu težinu, nepušenje, redovnu fizičku aktivnost i dobru funkciju bubrega.
Međutim, osoba može imati sve ove povoljne pokazatelje, a ipak imati povišen holesterol.
Kardiolozi zato naglašavaju da procena zdravlja srca i krvnih sudova ne sme da se zasniva samo na jednom laboratorijskom rezultatu, već na ukupnom kardiovaskularnom riziku.
Mediteranska ishrana, ishrana bogata biljnim namirnicama i DASH režim ishranepovezani su sa povoljnijim vrednostima holesterola i boljim zdravljem srca.
Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene do intenzivnije aerobne fizičke aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage najmanje dva puta nedeljno.
Da li svaki povišen holesterol nosi isti rizik?
Ne. Rizik zavisi od toga koja je vrsta masnoća u krvi povišena, koliko su vrednosti iznad preporučenih, koliko dugo traju takve promene, kao i od drugih faktora rizika.
Posebno je važan LDL holesterol jer učestvuje u stvaranju aterosklerotskih plakova, odnosno naslaga u zidovima arterija.
HDL holesterol tradicionalno se naziva dobrim jer učestvuje u transportu holesterola iz tkiva ka jetri. Ipak, visoka vrednost HDL-a ne poništava rizik koji nosi povišen LDL.
Na primer, osoba sa blago povišenim LDL holesterolom, bez drugih faktora rizika, nema isti profil rizika kao neko sa istom vrednošću LDL-a ko istovremeno ima dijabetes, visok krvni pritisak ili puši.
U proceni rizika važni su i starost, porodična istorija, funkcija bubrega, trigliceridi i lipoprotein(a), nasledni faktor rizika koji može doprineti razvoju ateroskleroze.
Kako lekari procenjuju rizik od srčanih bolesti?
Lekar ne posmatra vrednosti holesterola izdvojeno, već ih povezuje sa drugim pokazateljima zdravlja.
U procenu kardiovaskularnog rizika ulaze:
* godine i pol
* ukupni i HDL holesterol
* krvni pritisak
* prisustvo dijabetesa
* pušački status
* porodična istorija srčanih i vaskularnih bolesti
* funkcija bubrega
* druga postojeća oboljenja
* dodatni pokazatelji masnoća u krvi
U pojedinim slučajevima može se preporučiti i određivanje kalcijumskog skora koronarnih arterija, pregled kojim se procenjuje prisustvo kalcifikovanih naslaga u krvnim sudovima srca.
Na osnovu svih ovih podataka lekar procenjuje kratkoročni i dugoročni rizik i odlučuje da li su dovoljne promene životnih navika ili je potrebno uvesti terapiju za snižavanje holesterola.
Šta da uradite ako imate visok holesterol, a svi ostali nalazi su dobri?
Ako laboratorijska analiza pokaže povišen holesterol, nema razloga za paniku, ali nalaz ne smete ni zanemariti.
Prvi korak je razgovor sa lekarom koji će proceniti vrednosti LDL holesterola, triglicerida i ostalih lipida, uzimajući u obzir porodičnu istoriju i druge faktore rizika.
Čak i kada nema drugih faktora rizika, izrazito povišen LDL holesterol zahteva pažnju. U zavisnosti od nalaza i ukupnog rizika, lekar može preporučiti promene u ishrani, fizičku aktivnost i lekove za snižavanje holesterola.
Visok holesterol ne znači automatski da ćete doživeti srčani ili moždani udar, ali predstavlja faktor rizika koji se mora kontrolisati. Zato je važno da sa lekarom razgovarate o svojim rezultatima i mogućnostima zaštite srca i krvnih sudova.
Izvor: health.com/zdravlje.kurir
