Srbija zabranjuje bisfenol A u ambalaži za hranu: Kako ova hemikalija utiče na hormone i imunitet?
U Srbiji je stupio na snagu novi pravilnik o materijalima i predmetima koji dolaze u kontakt sa hranom, kojim se, uz određene izuzetke i prelazne rokove, zabranjuje upotreba bisfenola A (BPA). Ova hemikalija, koja se decenijama koristi u proizvodnji plastike i zaštitnih premaza za ambalažu, izaziva zabrinutost zbog mogućeg uticaja na hormonski sistem, plodnost i imunitet. Koliko smo joj izloženi i na koje načine može da dospe u organizam?
Bisfenol A je industrijska hemikalija koja se koristi u proizvodnji polikarbonatne plastike i epoksidnih smola. Može se naći u pojedinim plastičnim posudama i bocama, kao i u unutrašnjim zaštitnim premazima konzervi i limenki za hranu i piće. Koristi se i u nekim drugim proizvodima, uključujući termalni papir za račune.
Problem nastaje kada BPA iz materijala koji dolaze u kontakt sa hranom pređe u hranu ili piće, odakle dospeva u organizam. Količina koja se oslobađa zavisi od vrste materijala i uslova njegove upotrebe, uključujući temperaturu.
Kako bisfenol A utiče na organizam
BPA pripada grupi supstanci koje mogu da ometaju rad endokrinog sistema, odnosno da utiču na delovanje hormona. Zbog sposobnosti da oponaša određena dejstva estrogena, istražuje se njegova povezanost sa poremećajima reproduktivnog i metaboličkog zdravlja.
Posebna pažnja posvećena je mogućem uticaju na plodnost i razvoj dece. Eksperimentalna istraživanja ukazuju na promene u reproduktivnom sistemu i hormonskoj regulaciji, ali nisu svi nalazi potvrđeni kod ljudi. Zato je važno razlikovati utvrđene štetne efekte od zdravstvenih rizika koji se još istražuju.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u proceni iz 2023. godine zaključila je da izloženost BPA putem hrane predstavlja zdravstveni rizik za potrošače svih starosnih grupa. Kao posebno važan efekat izdvojila je promene u imunskom sistemu, odnosno povećanje broja određenih imunskih ćelija, što može da ukazuje na poremećaj imunskog odgovora.
Na osnovu novih naučnih podataka EFSA je znatno snizila prihvatljiv dnevni unos BPA, sa četiri mikrograma na 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine dnevno.
Kako smanjiti izloženost
Jedan od načina da se smanji kontakt sa BPA jeste korišćenje staklenih posuda za čuvanje i zagrevanje hrane, posebno kada nije poznato da li je plastična ambalaža namenjena visokim temperaturama. Takođe je korisno pratiti uputstva proizvođača i izbegavati zagrevanje hrane u posudama koje nisu predviđene za tu namenu.
Važno je znati i da oznaka BPA free, odnosno bez bisfenola A, ne znači automatski da proizvod ne sadrži druge bisfenole sa sličnim osobinama.
Cilj ovih mera nije potpuno izbegavanje svake plastike, već smanjenje nepotrebne izloženosti supstancama za koje postoje dokazi ili ozbiljne sumnje da mogu štetno uticati na zdravlje.
Izvor: Paragraf.rs/Efsa.europa.eu/Zdravlje.kurir.rs
