Verujete da jačate zdravlje, a zapravo slabite imunitet: Farmakolog otkriva 7 rizičnih navika
- Farmakolog Amir Bogal navodi sedam navika koje mogu da oslabe imunitet: preteran trening, restriktivne dijete, neredovan san, alkohol i pušenje.
- Na imuni sistem loše utiču i hronični stres, kao i loša oralna higijena, jer mogu da podstaknu upale i otežaju odbranu od infekcija.
Oslabljen imunitet je stanje tokom kojeg su umanjene sposobnosti tela da se bori protiv infekcija, bakterija, virusa, gljivica i drugih štetnih uticaja. Kada padne imunitet, moguće su učestale prehlade, upale pluća, stalni umor, dok rane sporije zarastaju. Dolazi i do problema s varenjem, opadanje kose i slabljenje noktiju.
Lekari navode da neke navike često slabe imuni sistem, pa čak i one koje nam na prvi pogled deluju zdravo. Farmakolog Amir Bogal podseća nas na sedam svakodnevnih navika koje mogu nepovoljno da utiču na naš imunitet.
Intenzivna fizička aktivnost
Dobro dozirana fizička aktivnost može da ojača imunitet, ali preterivanje može da izazove sasvim suprotan efekat.
- Ako se posle treninga nastavlja osećaj iscrpljenosti ili ako uobičajene vežbe odjednom postanu znatno napornije, moguće je da se organizam ne oporavlja na odgovarajući način - objašnjava Bogal.
Restriktivne dijete
Umereno ograničavanje kalorijskog unosa u određenim okolnostima može da smanji aktivnost gena povezanih sa zapaljenskim procesima. Ipak, to ne znači da će manji unos hrane nužno oslabiti imunitet. Ono što je mnogo izvesnije jeste da izrazito restriktivan način ishrane može značajno da umanji efikasnost imunskog sistema.
- Do problema dolazi zato što se imunski sistem oslanja na proteine i ključne mikronutrijente kako bi stvarao ćelije za borbu protiv infekcija. Kada su obroci premali ili ako se iz ishrane potpuno izbace čitave grupe namirnica, organizam možda neće imati dovoljno hranljivih materija za pravilno funkcionisanje imunskog odgovora. Zato je važno da osobe koje se pridržavaju određenog režima ishrane vode računa o njegovoj uravnoteženosti, umesto da se jednostavno trude da jedu što manje - kaže Bogal.
Vreme odlaska na spavanje
Pojedina istraživanja ukazuju na to da je važnije da idemo na spavanje u približno isto vreme, nego da obavezno spavamo osam sati.
- Većina osoba razmišlja o dužini sna, ali važno je da odlazimo na spavanje u približno isto vreme. Organizam funkcioniše prema unutrašnjem biološkom satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, koji reguliše i periode tokom kojih su pojedini delovi imunskog sistema najaktivniji. Odlazak na spavanje u različito vreme može da poremeti taj ritam, čak i kada ukupan broj sati sna ostane približno isti - navodi Bogal.
Preporuka je da svakog dana odlazimo na spavanje u približno isto vreme.
Prekomerna konzumacija alkohola
Velike količine alkohola mogu privremeno da ometaju način na koji bela krvna zrnca reaguju na infekcije, zbog čega se organizam teže bori sa bakterijama i virusima, objašnjava Bogal.
- Alkohol nadražuje sluzokožu creva, nekada izaziva zapaljenske procese i remeti normalno funkcionisanje imunskog sistema. Zanimljivo je da ovaj efekat traje i do tri dana posle konzumacije alkohola - kaže Bogal.
Pušenje
Nije potrebno posebno naglašavati da je pušenje štetno po zdravlje, ali nisu svi dovoljno upoznati sa činjenicom da ova navika može negativno da utiče i na imunski sistem, podvlači Bogal.
- Sitne strukture nalik dlačicama, poznate kao cilije (treplje), imaju važnu ulogu u čišćenju disajnih puteva. One pomažu telu da ukloni bakterije i viruse pre nego što prodru dublje u pluća - objašnjava.
Cilije su mikroskopski, pokretni ili senzorni izraštaji nalik dlačicama na površini eukariotskih ćelija. Imaju bitnu ulogu u čišćenju disajnih puteva, transportu ćelija i prenošenju signala.
- Duvanski dim može da ošteti ove strukture, zbog čega se štetne čestice duže zadržavaju u disajnim putevima, a povećava se i rizik od respiratornih oboljenja - naglašava Bogal.
Dobra vest je da cilije mogu da se obnove nakon prestanka pušenja.
Hronični stres
Finansijski pritisci, neprestano planiranje, brojne obaveze na ličnom i profesionalnom planu utiču i na naše fizičko i psihičko zdravlje.
- U stanju dugotrajnog stresa hormon kortizol može da ometa način na koji imunski sistem reguliše zapaljenske procese, zbog čega organizam teže izlazi na kraj sa bakterijama i virusima. Stres može da izazove i ponovljene skokove krvnog pritiska, jer ubrzava rad srca i sužava krvne sudove. Ovakva ponavljana povećanja pritiska, vremenom mogu doprineti razvoju hipertenzije, koja često dolazi bez jasno uočljivih simptoma - kaže Bogal.
Ukoliko ste izloženi pojačanom stresu, preporučuje se kontrola krvnog pritiska. Ako stres počne značajno da narušava svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti stručnu pomoć, na primer od izabranog lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje.
Neadekvatna oralna higijena
Dobra oralna higijena ne sprečava samo karijes. Istraživanja ukazuju na povezanost sa manjim rizikom od različitih zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularna oboljenja, gubitak zuba, sindrom iritabilnog creva, pa čak i depresiju.
- Kada se zubni plak nagomila, desni mogu da se upale i počnu da krvare, čime se bakterijama iz usne duplje olakšava prodor u krvotok. Ako se to često ponavlja, moguće je da u drugim delovima organizma dođe do razvoja hroničnih zapaljenskih procesa niskog intenziteta, koji slabe imuni sistem - zaključuje Bogal.
Izvor: huffingtonpost.co.uk/ zdravlje.kurir.rs
