Duže od sto godina naučnici tvrde da je spavanje dobro za ljudski mozak, ali i da poboljšava pamćenje, jer je san stanje tokom kojeg je “skladištenje memorija” optimalno iako se do danas nije utvrdio tačan mehanizam na koji to ljudski mozak radi. Kao jedan od faktora koji pozitivno utiče na san, pa samim tim i formiranje sećanja naučnici navode melatonin, hormon koji prirodno nastaje u centru mozga čim se oko nas stvori tama, koji osim sa snom pomaže i pri regulisanju prirodnog sata čoveka.
Kako bi pokušali da ustanove na koji način melatonin i san utiču na formiranje sećanja naučnici sa Univerziteta Sofija u Tokiju izveli su niz eksperimenata na mužjacima miševa. Ženke su isključene iz istraživanja jer su smatrali da bi njihov ciklus uticao na rezultate. Tokom eksperimenta miševi su dresirani da pronađu keramični predmet koji pre toga nisu videli, prilikom čega su bili izloženi naizmenično sa 12 sati svetlosti i 12 sati mraka. Prva tri dana miševi su samo upoznavani sa lavirintom, da bi im se četvrti dan predmet na koji su navikli da ga pronađu na kraju lavirinta bio zamenjen sa potpuno novim predmetom. Nakon inicijalnog testa miševima je ubrzgavan melatonin, kako bi se videlo da li utiče na poboljšanje memorije. Rezultati studije, objavljene u časopisu NeuroReport, pokazali su da se prepoznavanje novih objekata povećalo kod onih miševa koji su prilimi melatonin.
Zašto je san važan za pamćenje
“San je sveti gral za pamćenje, a sećanja kod ljudi se formiraju u nekoliko diskretnih koraka. Prvi korak je primećivanje, odnosno registrovanje nečega. Sledi skladištenje u kratkoročno pamćenje, a kasnije uz ponavljanje, faktor važnosti i uz veliku pomoć sna sećanja se prebacuju u dugoročnu memoriju. Dosta tog skladištenja u dugoročnu memoriju se odvija tokom faze dubokog sna, koja se dešava u prvom delu noći”, objašnjava dr Aleks DImitriu, psihijatar i osnivač Menlo Park klinike za psihijatriju i spavanje.
Zbog povezanosti melatonina i sna, njegova uloga u stvaranju sećanja je podrobno istraživana, kroz nekoliko studija koje su do sada utvrdile da ovaj hormon poboljšava kratkoročno prostorno pamćenje kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, dok je druga studija utvrdila da osim toga utiče i na poboljšanje opšteg pamćenja.
Međutim, sve dosadašnje studije su sprovođene na životinjama, pa još nije dokazano da se isto dešava i u ljudskom mozgu, ali naučnici smatraju da bi takve studije bile veoma korisne.
Nedoknađivanje nedostatka melatonina samo uz lekarski nadzor
Melatonin se može kupiti i u formi suplemenata, međutim, lekari upozoravaju da njegov uticaj može da varira od osobe da osobe, i da umnogome zavisi od raznih faktora kao što su vreme konzumiranja, uzeta doza, pojedinačni obrasci spavanja, te ga ne treba konzumirati na svoju ruku nego se prethodno posavetovati sa lekarom.
Izvor: Medical News Today/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
