Prema podacima Ujedinjenih nacija, 2021. godine je na svetu bilo 537.000 ljudi koji su proslavili svoj 100. rođendan, a pretpostavlja se da će ova brojka brzo rasti I da ćemo do 2050. godine na svetu imati čak 3,7 miliona stogodišnjaka.
Koja je tačno tajna osoba koje su stigle do trocifrenog broja na rođendanskoj torti?
Plave zone – šta su i gde se nalaze
Magazin Nacionalna geografija objavio je studiju 2016. godine u kojoj su objavili da na svetu postoji pet Plavih zona gde je doživeti stotu redovna pojava, a to su: ostrvo Sardinija u Italiji, ostrvo Ikarija u Grčkoj, grad Nikoja u Kostarici, grad Loma Linda u Kaliforniji i ostrvo Okinava u Japanu.
- Na ovim mestima ljudi žive ne samo dugo, već i nemaju hronična oboljenja. S obzirom da je u 80 odsto slučajeva za dugovečan život neophodno odsustvo bolesti, načini života ljudi sa ovih prostora i njihovo okruženja dali su nam neke naznake o tome šta je potrebno da menjamo kako bismo živeli duže - izjavio je Den Butner, jedan od vođe istraživanja.
Detaljnom analizom života ljudi iz Plavih zona, istraživači su došli do 9 ključnih stvari koje su potrebne za dug život:
- Sloboda kretanja
- Jasan cilj u životu
- Smanjenje stresa
- Primenu pravila 80%, koja podrazumeva da prestanemo sa jelom kada smo 80% siti
- Ishrana koja se zasniva na biljkama
- Umerena konzumacija alkohola
- Pripadanje zajednici
- Stavljanje porodica na prvo mesto prioriteta
- Društveno okruženje koje podržava zdrav život
Kada su u pitanju faktori koji utiču na skraćenje života, samoća se nalazi na prvom mestu.
- Studija je pokazala da usamljeni ljudi u proseku žive oko 8 godina manje nego osobe koje imaju izgrađene društvene odnose. Ljudi koji žive u Plavim zonama se nalaze u društveno povezanim selima koja imaju jaku međuljudsku povezanost, što im od samog rođenja daje preduslov za dug žovot - dodao je Butner.
Koja je najbolja ishrana za dugovečnost?
S obzirom da Ishrana ima veliki udeo u održavanju zdravlja, istraživači su napravili vodič za ishranu u Plavim zonama koja daje jasne preporuke dobijene od članova zajednica u kojima žive stogodišnjaci.
- Jasno je da 90% ishrane stogodišnjaka čine neprocesuirana hrana, hrana biljnog porekla, ali i hrana koja se sastoji od složenih ugljenih hidrata. Temelji ovakve ishrane su integralne žitarice, orasi, zeleno povrće, kao i drugo baštensko povrće, ali i krtole i pasulj - objašnjava Butner.
Glavni aspekti ishrane dugovečnosti uključuju:
- ishranu sa niskim sadržajem proteina do 65-70 godina, nakon čega se prelazi na ishranu sa umerenim unosom proteina
- 12 sati uzdržavanja od hrane na dnevnoj bazi (koji uključuju i vreme spavanja)
- 3 posta godišnje, koji traju po 5 dana u proseku
- Pošto dijeta služi da bismo održavali zdravlje organizma, a ne da bismo izgubili na kilaži, ona može da reguliše gene koji utiču na proces starenja, ali i na one koji potpomažu pri uklanjanju oštećenih komponenti ćelija i regeneraciju delova različitih tkiva i organa - objašnjava dr Valter Logo, profesor gerontologije i bioloških nauka sa Leonard Dejvis škole Gerontologije pri Univerzitetu Južne Kalifornije.
Zašto je dijeta toliko važna za dugovečnost?
Kada je u pitanju savršena ishrana za postizanje dugovečnosti nutricionista Monik Ričard smatra da su ishrane koje propagiraju dijete Plava zova i Mediteranska Ishrana najbolje.
- I u Plavim zonama ali i na Mediteranu ljudi žive u zajednicama koje konzumiraju hranu koju sami uzgajaju, pa samim tim najviše jedu neprocesuiranu hranu, što je najbliže onome što je majka priroda stvorila, za razliku od proizvoda koji se dobijaju iz pogona i fabrika, industrijskih farmi ili lanaca brze hrane - objašnjava Ričard.
Ukupni unos i sastav ovih ishrana ne obuhvata visoko obrađenu hranu, zbog čega je i smanjen unos natrijuma, veštačkih aroma, boja i konzervansa, masti ili šećera. Hrana obe dijete podrazumeva proizvode sa nižim sadržajem zasićenih masti, holesterola i kalorija, ali više onih koji su bogati hranljivim materijama poput vlakna, antioksidansa poput vitamina C, E, A, i B i više minerala kao što su kalijum, magnezijum i jod.
Preporuke za duži život
- Vodite dnevnik o hrani koju imate pri ruci, ali i šta je potrebno da nabavite ili izbacite iz upotrebe
- Razmislite koliko zaslađenih pića konzumirate
- Razmislite koliko mesnih prerađevina koristite i nađite adekvatne zamene za njih
- Češće spremajte hranu kod kuće
- Radije sami idite u nabavku hrane, umesto naručivanja preko dostavljača
- U saksijama na prozorima zasadite začinsko bilje ili napravite u dvorištu malu baštu, ako za to imate uslove
- Kupujte povrće i voće na pijaci
- Eksperimentišite sa novom hranom
- Osvežite svoje obroke sa novim začinskim biljkama i začinima
- U svoju ishranu dodajte više zelenog povrća, mahunarke, sočivo i povrće
- Odvojite vreme da uživate u hrani
(Izvor: Medical News Today/ Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
