Osim dovoljne količine svetlosti, za održavanje nivoa šećera u krvi i prevenciju od dijabetesa tipa 2 neophodni su i zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, i dovoljna količina sna. Međutim, istraživanje predstavljeno na poslednjem sastanku Evropskog udruženja za izučavanje dijabetesa, tvrdi da izloženost dnevnom svetlu pomaže i u lečenju dijabetesa tipa 2.
UTICAJ SUNČEVE SVETLOSTI NA ZDRAVLJE
Istraživači smatraju da su metabolizam i insulinska rezistencija direktno povezani sa prirodnim satom organizma, i da povećana izloženost prirodnom svetlu može da pomogne pri regulaciji obe ove funkcije organizma.
„Neusklađenost našeg unutrašnjeg cirkadijalnog sata sa zahtevima “non-stop” društva povezana je sa povećanom učestalošću metaboličkih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2. Prirodno dnevno svetlo je najjači ekološki znak za cirkadijalni sat, ali većina ljudi je u zatvorenim prostorima tokom dana i samim tim pod stalnim veštačkim osvetljenjem”, izjavio je je Ivo Habets, ko-vođa studije i doktor nauka na Univerzitetu u Mastrihtu u Holandiji.
Kako bi testirali ovu teoriju, istraživači su sproveli metabolički test na grupi od 13 ljudi koji boluju od dijabetesa tipa 2 prilikom kojeg su bili izloženi prirodnoj ili veštačkoj svetlosti. Kako bi se kontrolisala količina svetlosti, ali i pratila i standardizovala ishrana i aktivnost ispitanika, studija je izvedena u istraživačkom centru. Kontrolisana izloženost svetlosti je sprovođena tokom 4 dana od 8 ujutru do 5 posle podne, a između svake faze istraživanja ostavljena je pauza u trajanju od mesec dana. Intenzitet prirodne svetlosti varirao je zavisno od doba dana, dok je intenzitet veštačke svetlosti bio isti tokom celog dana, i bio je jedna količini svetlosti koja je preporučena za kancelariju ili trpezariju. Tokom večeri, svetlo je bilo prigušena, a od 11 uveče do 7 ujutru primenjivana je totalna tama.
PRIRODNO SVETLO I NIVO ŠEĆERA U KRVI
Nalazi studije pokazali su da je je normalan nivo šećera duže trajao tokom perioda kada su ispitanici bili izloženi prirodnoj svetlosti, nego kada su bili izloženi veštačkoj svetlosti (59% naspram 51%). Osim toga, u tom periodu je organizam ispitanika imao bolju sposobnost da se prebaci sa ugljenih hidrata na masnoće kada je u pitanju izvor energije.
„Ovo obično prati 24-časovni ritam, pri čemu telo prelazi sa korišćenja ugljenih hidrata kao izvora energije tokom dana, na masti tokom noći. Ranije istraživanja su pokazala da su ljudi sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2 manje sposobni da izvrše ovaj prelaz, i želeli smo da saznamo da li bi izlaganje prirodnom svetlu olakšalo prelazak kod ljudi koji već imaju dijabetes”, objasnio je Habets.
Studija je pokazala da su i geni koji pomažu u regulisanju cirkadijalnog ritma (Per1 i Cry1) aktivniji na prirodnoj svetlosti nego na veštačkoj. Istraživači poručuju da nalazi studije sugerišu da je izloženost prirodnoj svetlosti dobra za metabolizam ali i da može da pomogne u lečenju i prevenciji dijabetesa tipa 2, ali i drugih metaboličkih stanja.
“Ako radite u kancelariji koja ima vrlo malo priodne svetlosti to će uticati na vaš metabolizam ali i povećati rizik i kontrolu dijabetesa tipa 2, zato treba da budete napolju na prirodnoj svetlosti što je više moguće”, poručio je Habets.
Izvor: Medical News Today
NE PROPUSTITE
