Na hidriranost organizma utiču različiti faktori, ne samo unos vode. Postoji nekoliko uvreženih mišljenja u koja mnogi od nas veruju pa neke stvari možemo raditi i pogrešno kada je unos tečnosti u pitanju.

Blaga dehidratacija može dovesti do umora, crvenila kože, glavobolje, smanjene fizičke sposobnosti i suve kože. Ako je ekstremnije, može čak da izazove probleme kao što su otežano disanje, povišena telesna temperatura, loša cirkulacija krvi i napadi, ali mogu se pojaviti i infekcije urinarnog trakta i kamen u bubregu.

Ovo su najčešći mitovi o hidrataciji organizma.

MIT 1: Da bismo izbegli dehidrataciju potrebno je stalno piti vodu

Ovo nije tačno jer neki ljudi preteruju.

- Postoji stanje koje se zove hiponatremija, a ono se dešava kada koncentracija natrijuma u ​​telu, koji je elektrolit, postane preniska. Ozbiljniji simptomi hiponatremije mogu uključivati konfuziju, umor, glavobolju, mučninu i slabost mišića. To zapravo uzrokuje oticanje ćelija u telu, i to je stanje opasno po život - objašnjava nutricionistkinja Ginger Hultin.

Svako može razviti hiponatremiju, međutim, određene grupe su pod povećanim rizikom. Tu spadaju osobe sa narušenom funkcijom bubrega, srčanom insuficijencijom, disfunkcijom jetre, hroničnim povraćanjem ili dijarejom, Adisonovom bolešću i oni koji uzimaju određene lekove kao što su antidepresivi i diuretici, objašnjavaju sa klinike Klivlend i Mejo.

hidratacija-organizma-profimedia0304371759.jpg
Profimedia 

ISTINA: Premalo sna može dovesti do dehidratacije

Kvalitetan san utiče na funkcionisanje organizma, što znači da nedostatak sna utiče i na hidrataciju. Studija objavljena 2019. godine pokazala je da su ljudi koji redovno spavaju šest sati dehidriraniji od onih koji redovno spavaju osam. Kao potencijalni razlog naučnici ukazuju na poremećaj vazopresina, hormona koji se oslobađa noću koji pomaže telu da održi status hidratacije. Zbog toga je veoma važno dobro se hidrirati nakon kratkog sna.

MIT 2: Ako ste žedni, već ste dehidrirali

- Žeđ treba da bude podsetnik za ljude da shvate da telo zaista traži vodu - objašnjava Džindžer Hultin, nutricionista.

Ali ovo nije tačno za sve ljude. Svako treba da proceni da li je u pitanju dehidracija kada se pojavi žeđ. Na primer, začinjena hrana može izazvati dodatnu žeđ.Iznenadna pojava žeđi takođe može biti znak zdravstvenog problema kao što je dijabetes ili neželjeni efekat leka. Određeni lekovi mogu izazvati suva usta bez izazivanja dehidracije.

ISTINA: Boja urina može ukazivati na dehidriranost. Ona može varirati od providne do tamno žute ili braon boje. Iako je sve individualno, najsvetlije boje ukazuju na to da je telo hidrirano, a tamnije na dehidraciju. Međutim, ako je urin smeđe boje, potrebno je obavestiti lekara.

na-dan-vadjenja-krvi-dozvoljeno-je-piti-samo-vodu--stockphotoyoungwomanholdingdrinkingwaterglassinherhandhealthcareconcept728662498.jpg
Shutterstock 

MIT 3: Svima je potrebno 8 čaša vode dnevno da bi se izbegla dehidratacija

Kao i većina stvari koje se odnose na zdravlje, svako je pojedinac sa specifičnostima u životu i mora se ponašati u skladu sa tim.

- Potrebe se zasnivaju na različitim faktorima uključujući fizičku aktivnost, ishranu i životnu sredinu, između ostalog - kaže nutricionista Hultin. Ostali faktori koje treba uzeti u obzir su opšte zdravlje, pol, starost, trudnoća i dojenje.

(kurir.rs/zena.net.hr)