Imaćete bolju probavu
Kada jedete polako, dajete svom telu više vremena da se pripremi za proces varenja hrane. Početak procesa varenja započinje u ustima, gde enzimi počinju da razgrađuju hranu. Ako brzo gutate hranu, možete opteretiti želudac i creva, što može dovesti do problema s varenjem kao što su nadutost, gasovi i gorušica.
Lakše ćete kontrolisati apetit
Kada jedete polako omogućavate mozgu da registruje osećaj sitosti i zadovoljstva, što može pomoći u sprečavanju prejedanja. Kada brzo jedete, mozgu treba više vremena da prepozna osećaj sitosti, što može dovesti do prekomernog unosa kalorija i povećanja rizika od gojaznosti.
Povećavate svest o hrani
Kada ne žurite sa jelom možete da se više fokusirate na ukus, miris i teksturu hrane. To vas može podstaći da više uživate u obrocima i bolje razumete svoje ukusne preference. Ovo takođe može pomoći u izbegavanju nezdravih izbora hrane jer ćemo biti svesniji svojih želja i potreba.
Smanjujete stres
Brzo jedenje može povećati nivo stresa i anksioznosti. Kada žurite da pojedete obrok, aktivirate "borba ili beg" odgovor u telu, što može uticati na emocionalnu dobrobit. Kada jedete polako može stvoriti mirnije i ugodnije okruženje za obrok, što će pomoći u smanjenju stresa.
Bolje ćete iskorišćavati hranljive materije
Kada jedete polako, vaše telo ima bolju sposobnost apsorpcije hranljivih materija iz hrane. To znači da možete bolje iskoristiti vitamine, minerale i druge hranljive sastojke koji su potrebni za očuvanje zdravlja.
Očuvaćete telesnu težinu
Može doprineti održavanju zdrave telesne mase ili mršavljenju. Smanjenje brzine unosa hrane omogućava telu da bolje reguliše unos kalorija, što može pomoći u postizanju i održavanju ciljeva težine.
(Kurir.rs/Instagram: nutricionista_ivanamisic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
