Standard od 37 stepeni C je predložio još nemački lekar dr Karl Vunderlih u 19. veku. On je prikupio podatke od milion merenje koje je obavilo 25.000 osoba i pronašao da se opseg temperature (kada su oni bili zdravi) kretao od 36,22 stepeni C do 37,5 stepeni C. Utvrđena vrednost od 37 stepeni C je bila aritmetička sredina svih merenja koje je obavio. On je tada utvrdio još jednu granicu, odnosno temperaturu nakon koje se smatra da osoba ima groznicu i postavio ju je na 38 stepeni C.
Nova studija dovela ovu vrednost u pitanje
Međutim, nova studija, u kojoj su analizirani podaci o telesnoj temperaturi više od 126.000 osoba između 2008. i 2017. godine, dovela je u pitanje ovu, 150 godina staru, vrednost. Istraživanje je otkrilo da je prosečna temperatura ljudskog tela 36,6 stepeni C, što predstavlja značajno odstupanje od ranijeg standarda, piše portal Vitality.rs.
Zašto postoji ova razlika je veliko pitanje i da li to ima bilo kakve implikacije za dijagnostikovanje infekcija i njihovo lečenje? Deo istraživača smatra da se razlika može pripisati neskladu u merenju između metoda koje koristio dr Vunderlih i savremene medicinske prakse. Na primer, poznato je da je dr Vunderlih koristio termometre dužine stopala ispod pazuha da bi izmerio temperaturu, što može dati drugačije rezultate u poređenju sa današnjim, modernim načinima merenja telesne temperature.
Pored toga, na očitavanje telesne temperature takođe može uticati nekoliko faktora, kao što su lokacija merenja, doba dana, uslovi okoline i nedavna konzumacija hrane ili pića. Tačnost očitavanja temperature može varirati od termometra do termometra, u zavisnosti od njihove kalibracije. Sve to može uticati na razlike u ovim merenjima i mnogi naučnici upravo njih smatraju odgovornim.
Temperatura je ujutro najniža a kasno popodne najviša
Nasuprot tome, neki stručnjaci tvrde da su ljudi zaista postali hladniji u poslednjih vek i po. Postoji studija o telesnoj temperaturi koja tvrdi da napredak u zdravstvenoj zaštiti i ukupnom zdravlju je doprineo ovom trendu. Poboljšano lečenje infekcija, poboljšana stomatološka nega i razvoj lekova kao što su statini i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su možda smanjili učestalost zapaljenja niskog stepena, a zatim snizili prosečnu temperaturu.
Kako god bilo, naučnici se slažu da 37 stepeni C više ne treba smatrati standardom za temperaturu ljudskog tela. Mnogi se zalažu da se usvoji raspon temperature koji će uzeti u obzir prirodnu varijabilnost temperature na osnovu faktora kao što su pol i starost. Naime, žene su malo toplije od muškaraca, stariji ljudi imaju nešto nižu temperaturu, a konačno, ona se menja i kod svakoga od nas tokom dana. Ujutru je ona najniža, a kasno popodne najviša.
Temperatura samo jedan od mnogih indikatora bolesti
Važno je i pitanje da li u ovom slučaju temperatura od 38 stepeni C treba da ostane granica nakon koje možemo da kažemo da neko ima groznicu ili ne? Iako je još uvek tako, lekari smatraju da je možda treba spustiti jer je i prosečna temperatura spuštena. Drugi smatraju da treba usvojiti personalizovani pristup otkrivanju groznice, gde se temperatura svakog pacijenta poredi sa njegovom individualnom baznom temperaturom. To je posebno važno kod osoba koje imaju nešto nižu temperaturu jer će onda njeno povećanje, ako ne dosegne 38 stepeni C, suštinski ostati nedijagnostikovano.
Iako bi ovakav personalizovani pristup otkrivanju groznice mogao biti idealan, neki stručnjaci tvrde da to nije uvek realno s obzirom na vremenska ograničenja sa kojima se suočavaju lekari i medicinske sestre. Umesto toga, oni predlažu da se temperatura smatra samo jednim od mnogih indikatora bolesti. Ovaj pristup, tvrde oni, može dovesti do sveobuhvatnije nege pacijenata koja uzima u obzir širi klinički kontekst.
(kurir.rs/vitality.rs)
NE PROPUSTITE
