Ranija istraživanja su se bavila štetnim posledicama koje ostavlja odlaganje alarma, sugerišući da mini ciklusi od pet ili deset minuta nisu korisni za naše telo, piše Sicience alert.
Međutim, istraživači sa Stokholmskog univerziteta u Švedskoj i Univerziteta Monash u Australiji opovrgli su tu ideju u nedavnom istraživanju objavljenom u časopisu „Journal of Sleep Research“.
Odlaganje do 30 minuta pomaže osobama da lakše ustanu
Oni su proučavali 31 osobu koje redovno odlaže alarm u laboratorijskim uslovima i otkrili da su uz 30 minuta dodatnog sna čak poboljšali svoje kognitivne sposobnosti na zadatku koji su izvršavali odmah nakon buđenja, a u poređenju sa osobama koje nisu odlagale budilnik i ustajale su odmah.
- Ovi rezultati ukazuju da nema razloga da prestanete sa odlaganjem budilnika ujutru ako vam to prija, bar ne za periode od oko 30 minuta - izjavila je naučnica Tina Sundelin sa Stokholmskog univerziteta i dodala:
- Zapravo, to može čak pomoći osobama koje se teško bude ujutru da budu nešto budnije kad ustanu.
Tih 30 minuta odgađanja budilnika sastojalo se od tri intervala od po 9 do 10 minuta svaki. U poređenju sa neprekidnim spavanjem tokom tog polusatnog perioda, ponovni pozivi na buđenje rezultirali su prosečnim gubitkom sna od 6 minuta tokom noći.
Buđenje je lakše iz "plitkog" sna
Istraživači takođe sugerišu da odlaganje buđenja može omogućiti lakše buđenje iz "pltkog" sna - umesto da vas zvono probudi iz "dubokog" sna - što može da bude blaže za telo.
Nisu primećene razlike u raspoloženju, nivou stresa, jutarnjoj pospanosti ili arhitekturi sna (različitim ciklusima koje prirodno prolazimo tokom sna) između osoba koje koriste odgađanje budilnika i onih koje to ne rade.
Osobe koje koriste odlaganje buđenja su češće mlađe i večernji tipovi, a ne jutarnje osobe. Prosečno vremenom odlaganja alarma je oko 22 minuta.
(kurir.rs/danas.rs)
NE PROPUSTITE
