ODLAGANJE ALARMA UJUTRO I NIJE TAKO LOŠE, TVRDE STRUČNJACI: Evo kako ova navika utiče na organizam

Mnogi ljudi osećaju krivicu kada ujutro pritisnu dugme za odlaganje alarma, jer im je potreno "još samo pet minuta" sna. Međutim, nova istraživanja pokazuju da to ustvari i nije tako loše. Štaviše, ova navika može čak pomoći poboljšanju kognitivnih aktivnosti.

Odlaganje do 30 minuta pomaže osobama da lakše ustanu

Oni su proučavali 31 osobu koje redovno odlaže alarm u laboratorijskim uslovima i otkrili da su uz 30 minuta dodatnog sna čak poboljšali svoje kognitivne sposobnosti na zadatku koji su izvršavali odmah nakon buđenja, a u poređenju sa osobama koje nisu odlagale budilnik i ustajale su odmah.

- Ovi rezultati ukazuju da nema razloga da prestanete sa odlaganjem budilnika ujutru ako vam to prija, bar ne za periode od oko 30 minuta - izjavila je naučnica Tina Sundelin sa Stokholmskog univerziteta i dodala:

- Zapravo, to može čak pomoći osobama koje se teško bude ujutru da budu nešto budnije kad ustanu.

Tih 30 minuta odgađanja budilnika sastojalo se od tri intervala od po 9 do 10 minuta svaki. U poređenju sa neprekidnim spavanjem tokom tog polusatnog perioda, ponovni pozivi na buđenje rezultirali su prosečnim gubitkom sna od 6 minuta tokom noći.

Buđenje je lakše iz "plitkog" sna

Istraživači takođe sugerišu da odlaganje buđenja može omogućiti lakše buđenje iz "pltkog" sna - umesto da vas zvono probudi iz "dubokog" sna - što može da bude blaže za telo.

Nisu primećene razlike u raspoloženju, nivou stresa, jutarnjoj pospanosti ili arhitekturi sna (različitim ciklusima koje prirodno prolazimo tokom sna) između osoba koje koriste odgađanje budilnika i onih koje to ne rade.

Osobe koje koriste odlaganje buđenja su češće mlađe i večernji tipovi, a ne jutarnje osobe. Prosečno vremenom odlaganja alarma je oko 22 minuta.

(kurir.rs/danas.rs)