Ušni vosak, poznat i kao „cerumen“, je normalna supstanca koju naše telo proizvodi da bi zaštitilo i podmazalo naše ušne kanale. Sastav i izgled ušnog voska može značajno da varira od osobe do osobe. Neki ljudi proizvode suv, ljuskavi ušni vosak, dok drugi proizvode vlažni, lepljivi ušni vosak. Boja može biti od svetlo žute do tamno braon ili crne. Izveštaj 2017 objavljen u Biochemia Medica pokazao je da cerumen sadrži niz biomarkera koji se mogu koristiti za dijagnostikovanje niza bolesti.
Stes i anksioznost mogu podstaći proizvodnju ušnog voska
Stres može uticati na telo na načine koje ne bismo zamislili, čak ni u proizvodnji ušnog voska. Studija objavljena u časopisu Heliyon 2020. godine pokazala je da nivoi kortizola u ušnom vosku dobro koreliraju sa nivoima kortizola u krvi. Kortizol je hormon koji se obično koristi za procenu nivoa stresa i dijagnozu određenih zdravstvenih stanja, kao što su Addisonova bolest i Kušingov sindrom.
Prema izveštaju iz 2014. u Journal of Family Medicine and Primary Care, prekomerna proizvodnja ušnog voska može nastati zbog anksioznosti, straha, stresa i starenja. To znači da bi naše uši mogle da nam govore više o našem mentalnom stanju nego što smo ikada mislili da je moguće i da bi provera ušnog voska mogla da nam pomogne da pratimo nivo stresa tokom vremena na neinvazivan način.
Biomarkeri u ušnom vosku kao deo dijagnoze kancera
Prema studiji iz 2019. objavljenoj u Scientific Reports, niz biomarkera u ušnom vosku može se koristiti za identifikaciju raka sa izuzetnom tačnošću. Najbolji deo je to što je ovaj novi dijagnostički alat, nazvan "cerumenogram", neinvazivan, pristupačan i može se lako sprovesti u ordinaciji bez ikakvih nelagodnosti. U stvari, cerumenogram je tačno dijagnostikovao rak u 95% testiranih slučajeva.
Nivo tačnosti postignut u dijagnozi raka putem cerumenograma je značajan napredak. Ovaj metod bi mogao da smanji potrebu za invazivnim i neprijatnim procedurama, što ga čini odličnom alternativom za zdravstvene radnike i pacijente.
Utvrđivanje nivoa glukoze iz ušnog voska
Tradicionalni način merenja nivoa glukoze uključuje invazivne uzorke krvi. Međutim, u studiji objavljenoj u Dijagnostici 2020. godine, istraživači su uveli neinvazivnu metodu praćenja akutnih i hroničnih nivoa glukoze pomoću ušnog voska. Nivoi glukoze u uzorcima ušnog voska su se blisko poklapali sa nivoima glukoze u krvi učesnika, što ukazuje da bi uzorkovanje ušnog voska moglo biti pouzdan i praktičan metod za merenje nivoa glukoze. Ovo ima potencijal za brojne primene, uključujući praćenje nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom, skrining na dijabetes i procenu efikasnosti lečenja dijabetesa.
Svakako, ova metoda je još uvek relativno nova i potrebno je više istraživanja da bi se potvrdila njena pouzdanost i odredio najbolji način da se koristi u kliničkoj praksi.
Ušni vosak kao pokazatelj infekcija i navike u ishrani
Istraživanje objavljeno 2017. godine u časopisu Otolaringologi–Head and Neck Surgery naglašava da promene u ušnom vosku mogu ukazivati na tekuće ili prošle infekcije. Navike u ishrani takođe mogu uticati na vaš ušni vosak. Na primer, hrana koja uključuje gluten, mlečne proizvode, kofein ili puno šećera može dovesti do većeg nakupljanja cerumena.
Svakako, kada ste u nedoumici ili kada primetite značajne promene u izgledu, mirisu ili količini ušnog voska, uvek je neophodno da se konsultujete sa lekarom za sveobuhvatnu procenu i odgovarajuće smernice za sledeće korake i potrebne analize.
(kurir.rs/healthdigest.com)
NE PROPUSTITE
