10 ORGANA BEZ KOJIH ČOVEK MOŽE DA PREŽIVI: Evo ko preuzima njihovu funkciju

Često uzimamo svoje organe zdravo za gotovo. Oni rade bez naše svesti o tome kako bi nas održali u životu bez naše pomoći. Ponekad imamo problem sa nekim od njih pa je potrebna intervencija, lekovi ili drugi tretmani kako bismo ih izlečili ili održali njihovo normalno fuinkcionisanje. A šta se dešava kada tretmani ne pomažu i neophodno je odstranjivnje organa?

Slezina

Slezina je uključena u filtriranje oštećenih ili starih crvenih krvnih zrnaca, borbu protiv infekcija stvaranjem belih krvnih zrnaca i skladištenje trombocita i drugih esencijalnih imunih ćelija.

Iako je slezina nesumnjivo vredna, moguće je živeti bez nje. Neki ljudi se čak i rađaju bez slezine, a ponekad se slezina uklanja zbog traume ili specifičnih zdravstvenih stanja kao što je povećanje slezine ili ruptura slezine. U ovom slučaju, drugi organi pojačavaju svoju funkciju da popune prazninu.

Jetra, na primer, preuzima posao filtriranja oštećenih krvnih zrnaca dok koštana srž povećava proizvodnju neophodnih imunih ćelija.

Slepo crevo

Neki naučnici veruju da slepo crevo može poslužiti kao „sigurna kuća“ za korisne crevne bakterije. Određene bolesti mogu uticati na bakterije u crevima, a slepo crevo može ponovo da naseli u crevima zdrave bakterije, pomažući oporavku.

Međutim, postupak odstranjivanja slepog creva se obično radi kada postoji upala koja, ako se ne leči, može dovesti do pucanja slepog creva i do ozbiljnih komplikacija.

U odsustvu ovog organa telo nesmetano nastavlja svoje funkcije varenja i održavanja imuniteta. Drugi delovi imunog sistema nadoknađuju gubitak, a korisne bakterije u crevima pronalaze načine da napreduju i ponovo se naseljavaju kada je to potrebno.

Jedno plućno krilo

Koliko god da su pluća ključna, moguće je živeti samo sa jednim krilom koje funkcioniše. Razlozi za uklanjanje mogu se kretati od raka do teških infekcija ili traumatskih povreda. Kada se jedno plućno krilo ukloni, preostalo plućno krilo se širi da bi zauzelo prostor i, tokom vremena, može povećati svoj kapacitet da nadoknadi odstranjeni drugi deo.

Međutim, dok neki ljudi mogu da funkcionišu sa jednim plućima, drugi se mogu suočiti sa ograničenjima. Ukupni kapacitet pluća je smanjen, što može dovesti do smanjenja izdržljivosti tokom fizičkih aktivnosti. Ti ljudi brže ostaju bez daha ili im treba više vremena da se oporave nakon napora.

Svakako, uz odgovarajuću medicinsku negu i fizikalnu terapiju mnogi vraćaju značajan deo svojih prethodnih fizičkih sposobnosti. Takođe, neophodno je da neko sa jednim plućima ostane pod brigom pulmologa i izbegava navike štetne za pluća, poput pušenja.

Žučna kesa

Ovo je mali organ u obliku kruške koji se nalazi ispod jetre, a primarna funkcija je skladištenje žuči, tečnosti za varenje koju proizvodi jetra i koja pomaže u razgradnji masti tokom varenja. Posle obroka, žučna kesa oslobađa žuč u tanko crevo kako bi pomogla u varenju masne hrane. Dok žučna kesa igra pomoćnu ulogu u varenju, ona nije apsolutno neophodna za celokupni proces varenja u telu.

Neki ljudi razvijaju kamen u žuči, tj. gomilanje tvrdih čestica koje mogu blokirati normalan protok žuči i izazvati bol, upalu i infekciju. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti uklanjanje žučne kese kroz proceduru koja se zove holecistektomija. Kada se žučna kesa ukloni, jetra preuzima ulogu oslobađanja žuči direktno u tanko crevo. Kao rezultat toga, ljudi bez žučne kese će možda morati da promene svoj način ishranu, konzumirajući manje, češće obroke i smanjujući unos hrane sa visokim sadržajem masti.

Jedan bubreg

Većina ljudi se rađa sa dva bubrega, organima veličine pesnice koji se nalaze sa obe strane kičme. Njihova primarna uloga je da filtriraju i uklanjaju otpadne proizvode i višak tečnosti, uključujući elektrolite, iz krvi da bi se formirao urin. Oni takođe regulišu neke važne telesne funkcije, kao što su kontrola krvnog pritiska, proizvodnja crvenih krvnih zrnaca i balansiranje minerala u telu.

Međutim, ako se jedan bubreg izgubi ili donira, drugi bubreg preuzima ove funkcije. On tada povećava svoju veličinu i kapacitet filtracije, što je proces poznat kao kompenzatorna hipertrofija. Usvajanje uravnotežene ishrane, održavanje zdrave težine, kontrola unosa alkohola i soli, održavanje hidratacije i oprez sa lekovima protiv bolova koji se prodaju bez recepta su neke mere koje pomažu da se obezbedi zdravlje i dugovečnost preostalog bubrega (preko Healthline).

Krajnici

Krajnici igraju aktivnu ulogu u imunološkom sistemu tela. Kao deo limfnog sistema, krajnici rade na čelu odbrambenog sistema tela od bakterija i virusa koji ulaze kroz usta ili nos.

Međutim, ponekad i sami mogu postati mesto infekcije, što dovodi do stanja kao što je tonzilitis, koji se manifestuje kao otečeni, bolni krajnici, često praćeni groznicom. Ako tonzilitis postane hroničan ili ako se krajnici preterano uvećaju do te mere da izazivaju poteškoće pri disanju ili gutanju, može se preporučiti hirurško uklanjanje krajnika.

Kada se krajnici uklone, druge komponente imunog sistema se prilagođavaju i nadoknađuju odsustvo krajnika.

Materica

Uprkos svojoj ključnoj ulozi u reprodukciji i menstruaciji, žena može da živi bez materice. Potpuno ili delimično hirurško uklanjanje materice, nazvano histerektomija, je uobičajena procedura. Ustvari, to je druga najčešća operacija kod žena, sa oko 300.000 izvedenih svake godine u SAD (prema podacima sa sajta WebMD). Žene imaju histerektomiju iz različitih razloga, uključujući fibroide materice, endometriozu, rak, hronični bol ili obilno krvarenje.

Žene koje se podvrgnu ovoj proceduri više ne mogu da imaju decu, ali njihov životni vek i ukupno zdravlje nisu negativno pogođeni.

Jajnici

Jedan ili oba jajnika u pojedinim slučajeivma uklonjaju se iz različitih razloga, uključujući rak jajnika, ciste ili kao preventivnu meru za one sa visokim rizikom od raka dojke ili jajnika zbog genetskih faktora (prema klinici Mejo). Međutim, život bez jajnika donosi promene. Bez njih, telo ne može proizvesti iste nivoe estrogena i progesterona. Ovo može dovesti do rane menopauze, koja dolazi sa simptomima kao što su talasi vrućine, promene raspoloženja, noćno znojenje i suvoća vagine. Takođe postoji povećan rizik od osteoporoze, stanja u kome kosti postaju slabe i lomljive.

Žene mogu da žive zdrav život bez jajnika. Hormonska supstituciona terapija može pomoći ženama da upravljaju simptomima menopauze i rizicima povezanim sa smanjenim estrogenom. To uključuje uzimanje sintetičkih hormona kako bi se zamenili oni koje telo više ne proizvodi.

Prostata

Život bez prostate nije problem, ali postupak može imati neželjene efekte. Primarni problemi nakon operacije su urinarna inkontinencija i erektilna disfunkcija. Mnogi muškarci na kraju povrate potpunu kontrolu nad bešikom, ali drugi se mogu suočiti sa tekućim problemima.

Prema sajtu City of Hope, većina muškaraca će doživeti neku vrstu seksualne disfunkcije. Međutim, postoje koraci koje mogu preduzeti da povrate zdravu seksualnu funkciju, uključujući lekove, savetovanje, vežbe i hirurške implante. Gubitak težine, zdrava ishrana i prestanak pušenja takođe mogu pomoći.

Pojedini limfni čvorovi

Limfni čvorovi su važni za zdrav imuni odgovor, ali je moguće živeti i bez nekih od njih. Ljudima se često uklanjaju limfni čvorovi tokom operacija, posebno u slučajevima raka gde bi mogli biti pregledani da bi se proverilo eventualno širenje bolesti ili mogu biti uklonjeni kako bi se smanjio rizik od daljeg širenja bolesti. Uklanjanje može dovesti do stanja koje se zove limfedem. Pošto se tok limfe mora preusmeriti, to može dovesti do nakupljanja tečnosti i otoka u rukama, glavi, vratu, genitalijama ili nogama. Iako ne postoji način da se spreči limfedem, održavanje aktivnosti nakon tretmana može pomoći u smanjenju rizika.

(kurir.rs/healthdigest.com)