50 % PACIJENATA NE UZMA SVOJE LEKOVE KAKO JE PROPISANO: 7 neočekivanih razloga zašto to rade

Svima nam se desilo da zaboravimo da uzmemo lekove, preskočimo dozu antibiotika ili smo ostali bez recepta pre nego što smo se setili da ga ponovo uzmemo. Međutim, prema studiji od pre nekoliko godina, objavljenoj na Mejo klinici , skoro 50% pacijenata ne uzima svoje lekove kako je propisano. Međutim, ne preskaču pacijenti terapiju samo zbog zaboravnosti već i nekog og ovih razloga...

U nekim slučajevima, prema Medsafe-u, ti razgovori sa doktorom o neželjenim efektima mogu na kraju učiniti više štete nego koristi. Ovo je poznato kao „nocebo efekat“ i može se desiti kada pacijenti iskuse neželjeni efekat leka nakon što su očekivali ili brinuli da će doživeti taj neželjeni efekat unapred.

Zabrinutost oko troškova

Pristupačnost lekova je stalni problem za mnoge pacijente. Anketa iz 2023. godine koju je sprovela Fondacija porodice Kaiser pokazala je da je 37% ljudi koji uzimaju četiri ili više lekova reklo da im je teško da ih priušte. Mnogi ljudi su takođe kažu da se pre odlučuju za jeftinije lekove bez recepta za lečenje bolesti umesto da se nose sa troškovima prepisane terapije.

Nerazumevanje šta tačno uzimaju

Kada ljudi ne razumeju koliko dugo treba da uzimaju lek, dozu ili čak pravilan način kako da ga uzimaju, mogu u potpunosti da odustanu od uzimanja terapije.

Pismenost i jezičke barijere mogu igrati ulogu u pogrešnom razumevanju uputstava za lekove. Studija iz 2006. objavljena u Journal of General Internal Medicine pokazala je da je kod pacijenata sa niskim nivoom pismenosti tri puta manja verovatnoća da će pravilno protumačiti etikete upozorenja na bočicama lekova na recept. Preporučljivo je da ti pacijenti budu iskreni sa svojim zdravstvenim radnicima u pogledu njihove sposobnosti da razumeju šta je potrebno za njihov recept, kao i da njihov lekar takođe uzme u obzir ove faktore prilikom predstavljanja informacija.

Imaju previše prepisanih lekova

Više različitih terapija može stvoriti problem za određene pacijente, posebno starije osobe koji još nisu u staračkim domovima. Skoro polovina muškaraca i više od polovine žena starijih od 65 godina uzimaju više od pet recepata svake nedelje. Problemi kao što su zaboravnost, problemi sa vidom i spretnost mogu da utiču na to da stariji pacijenti ne uzimaju lekove kako treba.

Komplikovani raspored doziranja takođe može biti problem za pacijente koji se bore da ostanu na pravom putu sa svojim lekovima. Prema studiji iz 2017. objavljenoj u BMC Geriatrics, 56% pacijenata nije moglo da identifikuje svrhu bar jednog od svojih lekova.

Ne veruju dovoljno svom doktoru

Nedovoljno porevenje u medicinsko osoblje je rastući problem, o čemu svedoči anketa iz 2017. koju je sproveo ReviveHealth koja je objavljena u American Journal of Managed Care. Prema tom istraživanju, poverenje u zdravstveni sistem dostiglo je najniži nivo u poslednjih više od decenije. Na skali od 100 poena, anketa je pokazala da je nivo poverenja u zdravstvene ustanove među pacientima 68.

Ne osećaju simptome

Ako pacijent ne oseća simptome određenog stanja ili ako simptomi koje doživi nestanu nakon što je neko vreme uzimala lekove, može odlučiti da potpuno prestane sa uzimanjem.

Određena stanja kao što su hipertenzija ili visok holesterol ponekada nemaju očigledne simptome, što neke ljude navodi da veruju da nemaju problem i zanemaruju uzimanje bilo kakvih lekova. U drugim slučajevima, kao što su ljudi koji pate od depresije, pacijenti mogu iznenada početi da se osećaju bolje i da pomisle da im terapija više nije potrebno. Međutim, iznenadni prekid uzimanja lekova može izazvati niz neprijatnih neželjenih efekata i zapravo pogoršati vaše simptome.

Psihički problemi

Mnogi ljudi sa mentalnim bolestima kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj zanemaruju da uzimaju lekove. Prema studiji iz 2016. objavljenoj u Vorld Journal of Psichiatry, skoro polovina pacijenata kojima je dijagnostikovan bipolarni poremećaj na kraju je prestala da uzima lekove tokom dužeg perioda.

Pored toga, mogu postojati i drugi, iznenađujući faktori kada je u pitanju nepridržavanje. Prema studiji iz 2001. objavljenoj u Health Services Research, 55% ljudi nije uzimalo lekove jer nisu verovali da su bolesni. Ovo stanje je poznato kao anozognozija i može biti glavna prepreka za pacijente sa mentalnim bolestima i njihovu rutinu uzimanja lekova. Centar za zastupanje lečenja navodi anozognoziju kao najveću prepreku pacijentima sa šizofrenijom i bipolarnim poremećajem koji uzimaju lekove.

(kurir.rs/healthdigest.com)