Naučnici na Univerzitetu u Bristolu i Univerzitetskom koledžu u Londonu, koji su pregledali evidenciju ljudi starijih od 60 godina u Velikoj Britaniji, Irskoj i Holandiji, otkrili su da su srčani udari i moždani udari više nego dvostruko verovatniji tokom hladnih perioda koji traju najmanje četiri dana. Međutim, činilo se da je pad temperature u poređenju sa prethodnim danima bio najveći faktor, a ne koliko je zapravo bilo hladno.
Ljudi sa anginom mogu doživeti pogoršanje tokom zimskih meseci
Kada vam je hladno, krvni sudovi se sužavaju u vašoj koži i prstima na rukama i nogama, kako bi se manje gubila toplota. Ovo sužavanje stvara veći pritisak u ostatku cirkulacije, što znači da srce mora da radi više da bi pumpalo krv po telu, povećavajući otkucaje srca i krvni pritisak. Ovo je normalan odgovor na hladnoću, ali to dodatno opterećenje može dovesti do srčanih simptoma kod ljudi koji imaju već imaju srčanih problema.
Ljudi sa anginom mogu doživeti pogoršanje simptoma tokom zimskih meseci ili otkriti da su manje sposobni da budu fizički aktivni kada je hladno.
U isto vreme, sama krv može postati gušća i lepljivija i veća je verovatnoća da će formirati ugruške - što može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Dakle, ako imate srčano oboljenje, važno je da vam bude toplo zimi. Ako primetite da se osećate lošije kada je hladno, ostanite unutra tokom hladnijih dana ako je moguće i vežbajte u zatvorenom prostoru.
Kod pacijenata za zapušenim arterijama pada protok krvi
Jedna koju su sproveli istraživači na Kraljevskom koledžu u Londonu proučavala je 42 osobe koje su imale bol u grudima, od kojih je 32 imalo blokade koronarnih arterija (uzrok većine vrsta angine i srčanih udara). Učesnici su udisali hladan vazduh kroz masku za lice, dok im je meren dotok krvi u srce.
Kod ljudi sa bolom u grudima koji nisu imali začepljene koronarne arterije, udisanje hladnog vazduha povećalo je dotok krvi u srce, što je zdrav odgovor koji pomaže srcu da radi jače kako bi vaši vitalni organi bili zgrejani. Ali kada su ljudi sa začepljenim arterijama udisali hladan vazduh, to je izazvalo pad protoka krvi u koronarnim arterijama koje snabdevaju njihovo srce, a bilo je i nekih dokaza da je protok krvi u srčanom mišiću bio manji.
Istraživači su predložili da ljudi sa anginom izazvanom blokadama koronarnih arterija treba da izbegavaju vežbe na hladnom vazduhu gde je to moguće. Međutim, kako je ovo bila mala studija, stručnjaci kažu da su potrebna dalja istraživanja.
(kurir.rs/bhf.org.uk)
NE PROPUSTITE
