POSTOJI LI STAROSNA GRANICA ZA RAĐANJE DETETA? Načelnica porodilišta GAK „Narodni front“ ima važnu poruku
O tome da li ima starosne granice za trudnoću, koliko je medicina napredovala u toj oblasti, i šta je omogućila, u Jutarnjem programu RTS -a je govorila prof. dr Svetlana Janković, Načelnica porodilišta GAK „Narodni front“.
Nedavno je u svetu odjeknula vest da žena je u 70. godini rodila blizance. Profesorka Svetlana Janković navodi da je verovatno jedna od najvećih i najznačajnijih stvari za svaku ženu, majčinstvo, ali da sve zavisi od žene do žene.
„Kada žena već nije uspela da ostane trudna prirodnim putem, spontano i u vreme kada je to očekivano, i kada je na neki način normalno da se trudnoća ostvari, onda danas postoje metode vantelesne oplodnje koje su jako napredovale, koje to mogu da omoguće. Sad je drugo pitanje te starosne granice, koja je od zemlje do zemlje različita, a sigurno i od čoveka do čoveka“, napominje profesorka.
Vantelesna oplodnja je mnoge parove usrećila, međutim, trudnoća u starijem životnom dobu nosi i velike rizike, napominje gošća Jutarnjeg programa. Mora da se naglasi nešto što medicina odavno zna, a to je da je ženska jajna ćelija posle 35. godine stara i procenat i verovatnoća nastajanja nekih genetskih anomalija posle 35. godine žene eksponencijalno raste.
„Kada se koriste njihove jajne ćelije u procesu vantelesne oplodnje, onda moramo da budemo oprezni oko toga i oko nastanka različitih genetskih anomalija. Zato imamo neke testove koje moramo da radimo. Nekad se rade ti testovi preimplantacione genetike, koji se radi pre nego što se ubaci embrion koji se napravi, ukoliko se napravi od jajne ćelije žene koja je već zašla u značajne godine“, dodaje profesorka Janković.
Nekada se radi i genetska analiza u desetoj nedelji iz uzorka krvi majke ili amniocenteza u šesnaestoj nedelji.
Prenatalni testovi su danas postali i moderni, čak i za mlađe devojke koje nemaju neke velike potrebe da ih rade. Doduše, kako navodi doktorka, one uglavnom najpre žele da saznaju pol deteta, a nakon toga i da li je genetski zdrava ili ne.
„Ali ukoliko vi imate zdravu mladu populaciju žena i muškarca, bez genetskih oboljenja u familiji, onda možda i nije neophodno to da se radi kod svake trudnoće mlađih žena, dok kod onih posle 35. godine se zaista preporučuje određivanje genetike ploda zbog toga što su anomalije zaista mnogo češće.“
Šta je starija životna dob
Starosne granice su se značajno pomerile i žene osim što žele da ostanu mlade, tako se i osećaju. Međutim, biologija i zdravlje su neumitni tako da žene koje ostanu trudne u starijem životnom dobu dobiju gestacijski dijabetes, znači šećer u trudnoći ili hipertenziju u trudnoći. Tako da su neophodne češće kontrole i stalna kontrola šećera i pritiska čak i ako ga nema. Česte su tromboembolijske bolesti i sve ono što nosi određeno životno doba bude komplikovano trudnoćom, objašnjava profesorka.
Šta se promenilo od prve vantelesne oplodnje do danas
Profesorka Svatlana Janković naglašava da se mnogo promenili, a pre svega uspešnost. Takođe, danas je moguće dobiti bebu i pored loših rezultata spermograma, čak i bez spermatozoida, zato što postoje metode kojima se uzima tkivo testisa ili se uzimaju aspirati iz epididimisa, gde se traži bilo kakav gametski materijal muškarca od koga se može napraviti trudnoća. To je nekad bilo nemoguće.
Poboljšan je kvalitet medijuma u kojima se radi vantelesna oplodnja.
„Genetika je naučna disciplina koja je u poslednjih 50 godina najviše napredovala od svih, tako da zaista danas je mnogo toga moguće. E, sad, druga je stvar kada postaviti granicu i kada reći da je stvarno dosta“, napominje dr Janković.
Plodnost i menopauza
Što se tiče plodnosti, medicina nažalost, ne može mnogo toga tu da uradi, osim da sačuva jajne ćelije za kasnije, za neku vantelesnu oplodnju. Žene se rađaju sa jednim određenim brojem jajnih ćelija, koje su genetski predodređene i koje propadaju tokom vremena i ne mogu mnogo toga da urade kako bi taj broj povećale, objašnjava profesorka.
„Veliki je broj žena koje se danas ostvaruju kao majke sa donorima sperme. Jednostavno nisu tokom svog života uspele da nađu partnera koji im odgovara, a žele da se ostvare kao majke, tako da je i to omogućila vantelesna oplodnja i omogućila je parovima kod kojih postoje veliki problemi isto da se ostvare kao roditelji“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.
„Današnji je trend da žene duže ostaju mlade, lepe, funkcionalno sposobne, radno sposobne, da izbegnu sve one simptome menopauze koji su nažalost brojni i jednostavno nekog više, nekog manje pogađaju. I tu je medicina otišla mnogo, postoje različiti preparati koji se daju ženama da bi se odložila menopauza i ublažili simptomi menopauze“, napominje doktorka Janković.
Pokušajte da ne odlažete roditeljstvo
Danas je karijera veoma važna i žene žele da postignu uspehe na svim poljima i imaju vrlo značajnu ulogu u društvu. Zato često odlažu trudnoću i mogućnost da budu roditelji.
U svakom slučaju, žene koje ostanu trudne moraju redovno da idu na kontrole. Moraju najpre da odu na pregled kako bi se utvrdila trudnoća, da se utvrdi orijentacioni datum porođaja i da bi znale koja je gestacijska starost te trudnoće.
Neophodno je utvrditi krvnu grupu, uraditi krvnu sliku i kontrola hormona štitne žlezde jer je to postala bolest savremenog sveta, a jako je važna za ranu trudnoću.
Posle toga savetuju se različite vrste testova, redovne kontrole, kako ultrazvučne, tako i analize krvi.
Ono što trudnice svakako treba da izbegavaju su alkohol, cigarete, kao i upotreba svih opijata i lekova koji ostavljaju posledice na plod.
Izvor: RTS/ Kurir.rs
Sezona polena je završena, niste prehlađeni, a grebuckanje u grlu i kašalj nikako da prođu? Možda ste alergični na buđ i grinje