Bolje dišemo
Zbog hladnijeg vazduha, bolje dišemo. Sveži i čist vazduh idealan je za boravak u prirodi, duge šetnje i duboko disanje.
Mozak bolje radi
Dokazano je da visokim temperaturama ljudi mnogo ređe donose veće, složenije odluke. Toplo vreme brže iscrpljuje naše rezerve glukoze a kako nju koristimo u mentalnim procesima, njen nedostatak utiče na našu sposobnost donošenja odluka.
Hladnoća smanjuje upalu i mogućnost za infekcije
Upala mišića često se ublažava stavljanjem leda na natečeno i bolno mesto. I niske temperature vazduha imaju isti efekat. Mnogi sportisti u lečenju upale i povreda koriste krioterapiju ili ledenu terapiju, što znači izlaganje izuzetno niskim temperaturama. Boravak napolju čini nas otpornijim. To je zato što se broj ćelija koje se bore protiv infekcije zapravo povećava kada smo na hladnoći.
Imamo više energije
Šetnja po hladnoći će vas napuniti energijom i bićete u boljem raspoloženju satima nakon što se vratite u toplo, jer hladnoća podstiče cirkulisanje energije. Takođe, da biste postigli ovaj efekat, ne morate dugo biti izloženi hladnoći, dovoljna je i kratka šetnja.
Spavamo bolje
Ljudi koji pate od nesanice inače imaju višu telesnu temperaturu, pa će spavanje u blago ohlađenoj sobi, na idealnoj temperaturi od 16 do 20 stepeni Celzijusa, pomoći će bolje spavate čak iako vas ne muči nesanica.
Prenela: O.M.
(kurir.rs/klix.ba)
NE PROPUSTITE
