KAKO PREHLADA I GRIP UTIČU NA NAŠ PULS? Ne plašite se, bolest zna da ubrza OTKUCAJE SRCA
Nije neuobičajeno da nam se broj otkucaja srca povećava kada se osećamo nervozno, kada smo pod stresom ili tokom i nakon napornog vežbanja, ali kada imamo prehladu ili grip, da li je prirodno da puls i tada bude ubrzan?
Stručnjaci klinike Mejo, zdrava srčana frekvencija u mirovanju pada između 60 i 100 otkucaja u minuti. Međutim, kada smo bolesni, naš broj otkucaja srca se povećava.
Sve ovo ima veze sa našim imunološkim sistemom. Kada smo bolesni, naš imuni sistem kreće u akciju da izbaci virus iz tela. A da bi to uradio, potrebna je povećana cirkulacija do naših osnovnih organa koji se bore protiv virusa.
Ova potreba za pojačanim pumpanjem krvi i kiseonika kroz telo znači da je sada potrebno da naše srce pojačano radi. Kao rezultat toga, doživljavamo porast broja otkucaja srca.
Ubrzani rad srca tokom gripa ukazuje da telo radi kako treba
Ubrzani rad srca kada ste bolesni generalno nije nešto čega se treba plašiti. Umesto toga, to ukazuje da vaše telo funkcioniše kako treba.
Istraživači iz studije iz rane 1986. objavljene u Arhivu interne medicine pratili su otkucaje srca 27 bolesnih mladića u periodu od 24 sata. Učesnici su bili bolesni ili od adenovirusa, gripa, bakterijske pneumonije ili nedefinisane bolesti. Dok su bili bolesni, prosečna srčana frekvencija muškaraca je izračunata na 84 otkucaja u minuti. Svaki put kada se telesna temperatura učesnika povećala za 1,8 stepeni Farenhajta, muškarci su imali povećanje od 8,5 otkucaja srca u minuti.
Otkucaji srca viši od normalnog i dalje su primećeni čak i dok su ispitanici spavali. Imajući to u vidu, postoje slučajevi u kojima oni sa već postojećim srčanim problemima mogu biti izloženi riziku od ozbiljnijih zdravstvenih problema ako bi dobili prehladu ili grip, prenosi portal GoodRk Health.
Pneumonija može povećati broj otkucaja srca i do 150 otkucaja u minuti
Iako prehlada neće uvek predstavljati probleme za ljude sa srčanim oboljenjima, ako bi osoba kasnije razvila bronhitis, to bi moglo izazvati abnormalnosti srčanog ritma. Oni sa hroničnim bronhitisom, koji se karakteriše upalom disajnih puteva i respiratornim simptomima koji traju duže od tri meseca tokom dve godine, mogu takođe da dožive brži otkucaj srca, koji se inače naziva tahikardija, objašnjava Advocate Health Care.
Upala pluća takođe može da izazove ubrzanje našeg otkucaja srca, navodi Harvard Health Publishing. U nekim slučajevima, pneumonija može povećati broj otkucaja srca do 150 otkucaja u minuti.
Prenela: O.M.
(kurir.rs/healthdigest.com)
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni