Mikroplastika je pronađena na svakom delu planete. Sićušne čestice ovog materijala pronađene su zakopane u antarktičkom morskom ledu, u crevima morskih životinja koje nastanjuju najdublje okeanske rovove i u vodi za piće širom sveta.
Sada je nova studija otkrila da flaširana voda može da sadrži do 100 puta više sitnih komada plastike nego što je ranije procenjeno. Prosečan litar flaširane vode sadrži skoro četvrt miliona fragmenata nanoplastike, prema studiji istraživača sa univerziteta Kolumbija i Rutgers u SAD.
Istraživači su analizirali pet uzoraka tri uobičajena brenda flaširane vode i pronašli nivoe nanoplastike u rasponu od 110.000 do 400.000 po litru, sa prosekom od oko 240.000. Naučnici kažu da većina plastike dolazi iz same boce i da nije poznato da li gutanje plastike predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje.
Veliki pregled naučnih dokaza Svetske zdravstvene organizacije 2019. i 2020. zaključio je da još uvek postoji premalo istraživanja da bi se utvrdilo da li konzumiranje ili udisanje mikroplastike predstavlja rizik po ljudsko zdravlje. Međutim, upozoravaju da će najmanji fragmenti - veličine manje od 10 mikrometara - verovatno biti uzeti biološki.
Svetska zdravstvena organizacija je pozvala na smanjenje zagađenja plastikom kako bi se smanjila izloženost ljudi.
Mikroplastika je u vašoj hrani
Prema analizi iz 2022. godine, mulj iz otpadnih voda, koji se koristi kao đubrivo za useve, kontaminirao je skoro 20 miliona hektara (80.937 kvadratnih kilometara) poljoprivrednog zemljišta u SAD. Ovaj mulj sadrži mikroplastiku i PFAS (per- i polifluoroalkil supstance), poznate i kao „večnih hemikalije“. Studija Univerziteta Kardif u Velikoj Britaniji otkrila je da 86 triliona do 710 triliona mikroplastičnih čestica svake godine kontaminira evropsko poljoprivredno zemljište.
Mikroplastika je široko rasprostranjena i na poljoprivrednom zemljištu i čak može završiti u hrani koju jedemo.
Šta se može uraditi po pitanju mikroplastike?
Istraživači razvijaju brojne pristupe koji će pomoći da se otarasimo plastičnog zagađenja u našem okruženju. Jedan pristup je bio da se okrenemo gljivama i bakterijama koje se hrane plastikom, razgrađujući je u tom procesu. Vrsta larvi buba koja može da proždire polistiren takođe je ponudila još jedno potencijalno rešenje. Drugi naučnici se okreću korišćenje tehnika filtriranja vode ili hemijskih tretmana koji mogu da uklone mikroplastiku.
Prenela: O.M.
(kurir.rs/bbc.com)
NE PROPUSTITE
